Prosvetni glasnik

г

јасно распознаје и он чини њш.у главну основну масу, ио којој је упрскана хорнбленда. Хердер помиње ове сгене као сијенитске жице, наводећн у своме делу: „нут кроз Србију" (в. НеМег Вег^тапп. ИеЈне р. 124) да их у близини иута што води у Л.03И ицу, мора бити у већој маси. Одатле па до самог Ваљева настаје опет монотоност све самих кречних стена са местимичним пропланцима лапора, глине и глиновитог ваннаца. 1. ј Ескурзија Ваљево—Јабланик и Иовлен. — Захвата прос.тор преко села: Понара, У1егића, Накаља, Стрмне горе, Стубла, Ноћуте, Тубровића, Вујноваче, Ребеља, Јабланика и Повлена, па преко Брезовица, Богатића, Ковачица, Бранегонића па коритом реке Граца у Вал^ево. Терен, обухваћен овим селима а ограничен рекама: Брезовачком реком, Јабланицом и реком Грацем, има облик једног скоро раиностраног гроугла, коме је основа венац планине: Јабланик и Новлен, а на врху његовом лежи Ваљево. И овај терен заузимају све саме кречне стене, што се такође местимице нагомилавају до врлетних чотова и кршних складова, који су скоро начичкани око поменутих река: Јабланице, Брезовачке реке и реке Граца. По средини овог терена налазе се многобројне вртаче, којих се највише виђа преко села: Л.егића, Богатића и Лесковице, допирући до самог Повлена. Повлен је такође са својим наЈвишим врхом један оголићен чот, на ком расте алпијско биље, а са својим огранцнма нружа се скоро до Маљена протежући се у једној кривудаво.ј коси. И ова је планина састављена из кречних стена, где се може констатовати кретацејска Формација , јер се на врху ове нланине налази слободних хипурита. Западна коса ове планине, што је везује са Јаблаником, прави

ОШКО ПОСМАТРАН.К 189 једно угнуће, куда је просечен пут за у Бајину Башту. Из слојева, куда је овај пут просечен, види се да је пробила једна жица пешчаника, па се нружа преко Вежња и Стубице, а свршава се на Остоњаку, нод Повленом, који је сав од овог пешчаника. Између Повлена и Медведника лежи Јабланик. Јабланик је највиши брег у овом планинском систему. Али опет за то на њему има лепих ливада и густе шуме. Подина му је такође сва. од кречних стена, где се налазе велике масе ових стена нагомилане. У подножју Јабланика лежисело Вујновача, на десној обали Јабланице. На овој обали и у овом селу налазе се трагови каменог угља, распаднутог лапоровитог кречњака и ваинаца и хинурита, кречњака са полисинтетичним кристалима са нриткастом структуром, обично као кора но лапору и антракониту. У дну овог села налази се стара црква крај које лежи велики склад кречних туфа разног облика, као облика костију, лишћа, маховине и т. д. Више ове цркве на левој страни Јабланице мало уза страну налази се поток ребељски, у коме има доста кречњака са хипуритима, иешчара, а између кречних стена провирује камени угаљ. Но иснод овог нотока, под самом левом обалом Јасенице, налази се каменог угља у већој количини. Остављајући овде ову укрсницу леиих иетрограФских и стратиграФСВих ироФила, пређимо сад опет на подножје Повлена. Испод Новлена, у селу Брезовици, има доста руде антимонита (антимон сулФида). Ова се руда налази на обема странама реке брезовачке, што нод самим Повленом извире. На левој страни ове реке иалази се руда у једном нристранку испод једног кретацејског чота, званом: „Шубара.А на левој страни налази се рудно место на једној заравни сгрмените стране. Ну сва