Prosvetni glasnik

МИНЕРАЛОШКО-ГЕОЛОШКО ПОГМАТРАЊЕ

је прилика да се ова руда налази овде на више места. На ова два иозната места руде има доста у великим комадима, у виду гњезда наслагана: у једрим и приткастим масама, несто у иаралелно испреилетаној замршеној структури и разним агрегатима. Тако има комада са структуром љуспастом врло трошних. Ова се руда палази у друштву са кречњаком, и по н>ему је као кора, често, превучена. По атару овог села налази се трагова оловне руде на 2—3 места. А судећи но рударским остацима што се овуда налазе види се, да су овде руде екснлоатисане у старо доба. Као што је база оног троугластог терена, што сам га напред поменуо, састављена из скоро све самих кречних чотова и складова, тако се и овуда исти чотови и складови од кречних стена виђају, нарочито су начичкани око обале ове реке. Речно корито ове реке не залива свуда вода, но је по читав километар даљине суво, док се вода опет не појави. Суво се корито ове реке пружа највинге крај села: Лесковице и Сушице. Свуда тече вода испод кречних слојева, па после дужег подземног хода јавља се опет на површини. Ово циркулисање воде испод земље, кроз кречне складове, бива на више места у овој околини. Сама река Градац, што утиче у Колубару испод самог Ваљева, тече дуже време испод иовршине земље, па се тек вода насред речног корита појави. Тако корито ове реке пружа се чак од Бачеваца на одстојању од 3—4 килом. а вода почне избијати тек у Богатићу, где одмах меље и воденица. Онет у атару села Брезовице има једна „ Јама" и „Ригоч" из којих вода куља, и то кад се у овај Ригоч убаци камен, то онда тек отуд вода покуља, што чобани често чине и отуд разне гатке изводе. Исто тако постоји једно место у овој близини, названо иа-

кленско врело, близу обале реке Јабланице, где вода избија у грдној количини. А ово врело има своју главу у Брезовицама на сахат одстојања, о чему такође разне гатке постоје и од околних становнива могу се чути. Река брезовачка у Тубравићу нробила је кроз ерунтивне стене — порфирите, који се овде у огромним масама дижу на једну висораван, више цркве Грачанице у селу Стублу. Са овог виса, масе ових ерунтивних стена, деле се у две жице, које се разноодстојно пружају. Једна жица савија нреко села Стубла и Златарића, прелази нреко корита реке Јабланице и унућује се у нограничном правцу оним норфиритима, птто смо их нашлиу Балиновићима. Друга жица окреће преко села: Сандаља, Л.егића п Богатића, спушта се нреко корита реке Граца и нреко Бранеговића упућује се венцем испод Маљена ка Сувобору. Ови порфирити по изгледу и структури рекао бих да су друга нека врс.та или суврста порфирита. Код њих главну масу чини Фелспдат, али изгледа као да је по стеии расут и полу распаднут, са чега стена изгледа шарена, или је упрскана зеленом бојом, која код неких прнмерака преовлађује и даје стеии леп зелен изглед, код многих примерака опажа се као да је Фелдспат у процесу распадања, са чега стена изгледа бледо-жута. Кроз неке је комаде продирала и подземна вода, где је своју калцију карбонат сталожавала, јер се по пукотинама по неких комада налази по танка кора кристала од кречњака. Једна Фела опет ових норфирита налази се на брду „Љутинцу", где продире кроз чврст ситнозрни кречњак и иде у понречном правцу порФиритној жици, што долази са Стубла. Ови порфирити имају јасну СФероидалну структуру, а чешће има