Prosvetni glasnik

МИНЕРА.10ШК0-ГЕ0 ■ ■ примерака и са СФеролитичном структуром са мандолама распаднутог Фелдспета. По стени се јасно распознаје и унрскан јаспис. Не далеко од ових жица иорФирита. а као међу правцима ових жица, налази се велика маса зелених шкриљаца у селу Златарићу с десне стране реке Јабланице. Ови су шкриљци табличасто плочас.ти, љуснасте и тавапасте структуре. Од примерака, што сам их нослао проФесору Жујовићу на Великој Школи, он их је одредио и ставља их у терен тријаса и у њима је нашао нетреФакте: Муорћопа соаШа. СгегуШа арес. (види §ео1. ићег81сћ1. (1ев кош^гелсћ 8егМеп стр. 84). Поред огромних кречпих стена које и овуда граде један „кретацејски масив" и које су све скоро једнолике структуре, има на више места кречњака, као минералних Фела са разним варијететима. Тако по кориту реке Граца налази се цепака калцита, бистрих и нровидних са двогубим преламањем као исландски шпат. Даље ио обали овог речног корита има доста лепог кристалисаног кречњака у савршеиим ромбоедрима и у комбинацији приима са нирамидама. У Сушицама има у великим масама нотнуно распаднутог лапора, беле боје, што такође неке наводи на мисао, да је то болус. У околини овој налази се и лепих пешчара и шкриљаца са таквом шкриљастом сгруктуром, да се могу цепати у танке табле. Певдчари су састављени из ситних зрнаца кварца са ситним листићима лискуна, а структуру показују више псеудопорФиричну. На многим местима но овоме терену, стене су толико избиле на новрншну и са сатирања шуме постале оголићене, да ова места изгледају као пустаре. Ово се нарочито виђа у селу Ковачицама. А примећава се да ће наступити и у селу Л.е-

ШКО ПОСМАТРАЊЕ 19 1 лићима, ако се сатирању шуме не стане на пут. Овај терен одликује се толиким нагомилавањем кречних стена да оне допиру и до пред само Ваљево. Својим нагомилањем гради овде особите складове са својим особеним надимцима „Видрачка с.тена". То сз г складови кречних стена што се одмах при излазу из Ваљева а крај пута за у Вајину Вашту високо издижу изнад десне обале Колубарине. Овде се распознају разговетно наслагани слојеви кречњака са косим паралелним наслагањем појединих табала од кречне масе, ко.ја је више ситнозрна, једре структуре. Кроз ове масе кречних стена чешће провлаче се жице кристалиеаног кречњака или се као бела кора по њима нахватају. Више ових складова налази се једна пећина, из које појачи поточић избија. Изнад пећине пробијају кроз кречне стене лапори разне структуре, нонајвише табличасти. Ови ланори јављају се у великој маси са јужне стране Ваљева, преко којих су засађени Ваљевскч виногради; овде они граде једно брдо, тто се високо изнад Ваљева издиже. Са југоисточне стране вароши, крај пута што води за Ужице, завршују се ови лапори онет једном врстом кречних стена, које су доломитичне, јер садрже извесни проценат магнезије, а по основној маси ових стена налазе се млоге љуштуре од пужева па и читавих чаура од пужева: Хлтпеиб ћиПшп« и НеПх аиз!;г1аса. По стени су расути и лепи микросконски кристали кварца, са савршеним кристалним елементима. Безбо.јни су и нровидни као горски кристали. В. Ескурзија Ваљево—Маљен. Маљен сам походио први пут у Мају 1881. са 11 својих ђака П разреда у једној ботаничкој екскурзији. Ну доцније упутио сам се с&м у цељи минералошке ескурзије и прегаао