Prosvetni glasnik

192

сам тада преко села: Дегурића, БранеговиКа, ДрачиКа, ['овња. Заруба, Жабара до Бачеваца. иа венцем испод Маљема наКрчмар, Горње Лајковце, Врежђе, Осечиницу, РајковиКе, Пауне, Кланце, Петницу, БујачиК на преко Сарачевца у Ваљево. Додирна страна терена обухваКеног овом екскурзијом са тереном што споменух \ другој екскурзији нма исти нетрограФсви и стратиграч>ски карактер. Све саме кречне стене са чотовима и складовима, а местимице ланора и дапоровите глине. Ово се нарочито може тврдити за терене нреко села: ДегуриКа, БранеговиКа, ДрачиКа, Ровња, Заруба и Жабара. Ну и преко ових места, а још од самог Ваљева примеКава се уз корито реке Граца да има габра. Ове облутке габра снела је вода са венца иснод Маљена, где се он налази У већој маси. Стену је ову лако иознати ио њеном шареном изгледу, јер се по њој јасно раснознају две масе: бела и зелена. Белу масу саставља овде лабрадо}) који нрелази у боју тамно-сјајну. Основну масу стене чини дијалаг са бојом зеленом а структуром приткастом и сјајности бисерном. Стена има у опште структуру иорФириоидну. Маљен је скоро сав обрастао шумом, од које највише има Јелове. Онимадоста својих огранака са повише висова и нревоја. Са стране ваљевског округа доста је стрменит и ио нодножју протиче једна речица звана крчмарека што припада атару исто-именог села. Од ове реке, што протиче нодножјем Маљена па до петничке пеКине настаје једноликост слојева махом од лапора, даиоровите глиие и обичпе оранице. Код петничке неКине мора се дуже зауставити око сваком посматрачу, јер то је пеКина што не долази у ред обичних пеКина кречних складова и ио кроју и величини својој.

Ова се пеКина дели на два снрата. Горњи је снрат испуњен сталактитима, простире се доста у дужину, градеКи више пролаза, куда се само полеђушке може нроКи. Доњи је спрат са великим спољњим отвором, где вода избија. Ова је неКина негда била једноставна, и по свој прилици станиште разних животиња. Сад у њој станују многобројни слеии мишеви. Из ове пеКине извире повеКа река „Бањица", на којој одмах до пеКине меље воденица. Вода ове реке на махове са свим пресуши, — нестанеје,— што долази са склопа иећине. ПеКина је састављена из нростог кречњака, који је доста трошан са чега вода гради језерска удубљења п пролазе. Овако једно језереко удубљење — котло — виђа се у горњој пеКини, а у доњем њеном делу. и оно је водом испуњено, лежи над самим извором вода у доњој пеКини. Ово котдо воде опкољено је наокодо слојем муља и лаиоровите гдиие, коју вода овде доноси. Вода носеКи собом овај муљ, сталожава га при прелазу кроз иеКину на горе поменуте прелазе и тако гради себи природну уставу, што воду зауставља, док се ведика кодичина воде не накупи, које ову уставу нрокиие и вода јурне на једап пут сва мутна, а кад овај мутљаг отече, онда опет почне теКи бистра. Сељани ову појаву објашњују као да нека нечастива сила воду задржава. Иза Петнице а крај иотока у ВујачиКу, виђа се слој нечисте креде, где се провдачи кроз кречне стене, што се пружају од Петиичке пеКине до Граца. По правцу наслагања, ова је креда један огранак сличне креде, што се палази у ужичком округу. Она је такође потпуио бела. само је доста тврда са иримешане иловаче, која се нриметно осеВа да је са овом кредом измешапа. Са кредом је помешан и доломитичан кречњак.