Prosvetni glasnik

1 94

ивицу стола или скамије. Ноге чу пе смеју бити пребачене једна преко друге, него треба да су савијене у коленима под правим; угдом и тако да стоје једна поред друге да табани овдаш натос додирују. Предњи део деве руке иоложи се од прилике до пола (дакле ие и лакат) на сто. Л.акат леве руке не сме да је ни са свим уз тело притиснут, нити да је толико од тела удаљен, да се због тога дево раме уздигне. .1ева рука држи хартију, на којој се пигае, а она мора лежати параледно с ивицом стода. Десна рука наслоњена је до нола лакта на сто тако, да се лако може померати. Горњи део десне руке (мишица) држи се доста близу тела, али пикако не и уз тело притиснута. При оваквом држању тела биће и очи колико треба (27—80 с. м.) (до две педи) од хартије удаљене; али ако ученик не види добро при оваквом растојању рукопис од обичне величине, онда нек употребљава наочари. Обичне погрешке противу нравилиога држања тела састоје се поглавито у томе, што ученици дакат леве руке наслоне на сто, усдед тега се тело нагне у лево, лево раме обично уздигну и напред истуре; или, што сами леву руку на сто положе, а леву мишицу уз тело притисну, док међу тим иредњи део десне руке са свим на сто иоложе, те тиме не само што заглавке од руке изведу из обичног правца, него и десно раме држе знатно више уздигнуто него лево, и, иошто при таком седењу попречна оса тела до\)е косо, а не паралелно с ивицом стола, то се лева страна груднога коша наслони на сто и по томе на дево нагнута глава при томе долази одвећ близу хартије. Противу правилнога држања ногу нонајвише се греши тиме, гнто се оне укрсте (пребаце једна преко друге), — а

због тога пастаје иритисак на доње органе, — или се ноге затуре под клупу. услед чега се обично горњи део тела (труп) сувише напред истури. 2. Од не мање важиости је за добру наставу лепога нисања начин држања нера. Пре свега се ученицима препоручује да перо са свим овлаш држе, и то тако, да падац перо додирује својим врхом (с десне стране онога дела на коме је иокат) и овлаш га придржава левом страном средњег прста и десном страном нокта показног прста. Врх показпог нрста удаљен је од врха пера 3—4 с,. м. ; ближе од тога стоји врх средњег прста, а најудаљеније од врха иера сгоји врх палца. Прст до малог прста и мади прст подвијају се овдаш у шаку нод оне прсте што пшпу тако, да само десна страна нокта малог ирста додирује хартију. Д]>птка мора да иде норед главнога зглавка показног прста у правцу к десном рамену онога који пише. Десна рука док нише, не сме додиравати сто ни кореном својим ни дланом. За „округло" нисање (ронд) препоручује се овако држање пера: Перо се ухвати тако, да сва три нрста, којима пишемо буду нодједнако удаљена од врха нера. Дршка од пера не сме се држати ни управно, нити да њен зрх иде у нравцу к десном рамену, иего мора да стоји испред главнога зглавка показног прста тако унрављена да могу оба врха пера у један мах писати везне црте. Рука се овлаш опире о десну страну мадога прста. Код ове врсте писања перо се не сме окретати, кад се хоће разне црте да напишу. Ако који од ученика мора левом руком да пише за то, што му је десна новређена, онда се за ''акве ученике преноручује, да им се и даље остави онај начин писања, којим су дотле навикли