Prosvetni glasnik

ЈОВАН РЛЈИЋ, ИОТОРИК СРПОКИ

599

с орловима," штампан у Бечу 1791. године, у коме се пена заузеће Београда под Лаудопом. Ово му је дело важно нарочито с тога, што се у њему Рајић ириближује народиом говору, док су му сва остала дела писана „славепо-срнским" језиком. Овде је још вредно споменути и и.егово дело: „Трагедија о смрти Уроша V, последњег цара сриског," штампаиа 1798. године. II. Школска и црквена шижевност. — Од школске и црквене књижевности, на којој је Рајић врло много радио, заслужују сиомена ова дела: „Катихизис мали," удешен за школску унотребу, који је нггампан до дапас скоро тридесет пута; и „Собраше разннхг неделвинхЂ и нраздиичннхђ нар:»воучителннхг поучен1и." За ово дело добио је Рајић на дар од цара Л.еополда II. златан крст о двоструком, златном ланцу. III. Нстој ијока радња. —- Највеће и пајзнатније дело Рајићево, које га је највише прославило и оставило му међу потомцима диван сиомен његовог огромиог труда, то .је исгоријско дело његово под насловом: „Тсторга разнихо славенскихг, народовЂ, наиааче же Еолгарг, Хорвато†п Сербово ')," које је довршио у Иовом Саду 1768. године, и које је изашло у два издања: ирво у Бечу 1794.—95 године, а друго у Будиму 1823. године. Осим тога, нрва свеска овог дела бејаше прештамиана у Петрограду 1795. године, али даље прештампавање би забрањено. Ово огромно дело Рајићево састоји се из четири књиге с једним додатком „прибавленијем." ') Потпуни је натиис овакав: Дсторја разннхђ славенскихЂ народовт,, наиначе же БолгарЂ, Хорватовг и Сербовг. Лзт> тмн забвешл излтал и во снћтт, историческш ироизведеннал Тоанномг Раичемг, архјмандритомт, во сватоархаггелскомг монастирф Ковшгк"

За писање овога свог дела он се служио са шесет и четири разна списа, које је све у првој књизи — свесци —- побројао. Од домаћих извора служио се: г Бурђем Бранковићем, Данилом, Дукљанииом, неКим хилендарским летописом иПавлом Витезовићем, који је иаписао историју Хрвата — штамп. 1774. год.—Од страних писаца највише се служио: Алексијадом Ане Комненке, Мавро-Орбинијем — Мавроурбином, — ПорФирогенитом, Јоваиом Зонаром, Севастијаном Дуброичанином, ИштванФијем, и т. д. Лрва књига (23 лисга и 604 стране) има диа главна одељка; у нрвом (већем) одељку говори се о свима, Рајићу иознатим, словенским народима: о имеиу, језику, обичајима и вери њиховој; у другом одељку говори се само „о народу болгарском" : од почегка његове исгорије иа до последњега пада бугарске краљевине. Друга књига овога дела већа је од нрве и састоји се из иет одељака: 1-ви одељак говори о Словепима у Далмацији; 2-ги одељак говори о Доњој Далмацији; 3-ћи о српском народу и његовом нореклу; 4-ти о „славено-готским" краљевима Далмације, и 5-ти одељак говори о сриским краљевима од лозе Немањића. Овај пети одељак заузима више од ноловине друге књиге. ТреНа књига има три одељка: 1-ви одељак говори о владавини цара - киеза Љхзара , царице Милпце и деспота Стевана ; 2-ги одељак говори о историји српског народа иод Бранковићима, до исељења Срба у Угарску ; 3-ћи одељак говори о Србима у Угарској и догађајима срнског народа, до Фердинанда I. из дома аусгријског. Четврта књига говори такође, у нродужењу, о српском народу у Угарској под владом аустријском.