Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

367

Прво је утврђен циљ учеву немачкога језика у гимназпји овако: „Потребна спрема за правилно читаве, разумевање немачке књижевности, састављане дакших нисмених састава и говорење немачким језиком." За овим је одлучено : да се немачкоме језику даду 22 часа недељно у гимназији и да ти часови по разредима буду распоређени овако: II. р. В часа, III. р. 4, IV. р. 4, V. р. 4, VI. р. 4, VII. р. 3 и VIII. р. 2 часа недељно. После овога прешло се на читање и претресаље самога програма за поједине разреде. Место штампанога програма, који би но ранијој одлуци саветској имао служити као основа дебати за програме свих предмета у гимназнји, узет је за основу програма за немачкн језик ппсани програм, који су нарочнто за овај језик саставили г. г. Ст. Предић и Вл. Малина. На првоме састанку примљен је с неколиким изменама програм за II. раз. гимназије. На другоме састанку претресан је и примљеи програм из пемачког језика у III, IV, V, VI, VII. и VIII. разреду гимназпје. При претресању програма за поједине разреде, учињене су многе измене, које ће се моћн видети, кад се усвојени програм буде у целннп штампао. Еако је код програма за немачки језнк усвојено, да се, почнњући с IV. разредом па на више, има сваке недеље употребитп по једанчасза разговор на немачкоме језику, то је Савет одлучио: да се ова одредба има накнадно унети и у програм за Француски језик, почињући с IV. р. па на више. Код програма из немачке књижевности у VII. и VIII. р., којп је по предлогу г. г. стручњака бпо сувише опширно израђен, Савет је учинио измену тако, да предавање књижевности има бити везано за иарочито удешену антологију, у којој ће битп кратке биограФије класичких писаца из немачке књижевности с најважнпјим одломцпма из њнхових књпжевних радова. С овим су свршени ови састинци.

(ВАНРЕДНИ) САСТАНАК 482-ги 17. маја 1891. г., у Београду. Билн оу: аредседник, Стојан Марковић ; редовни чланови : Стев. Д. Поповић ; ванредни чланови : Жив. Живановић, Фирмилијан архимандрит, Мих. Јовић, М. Велицки, Ур. Влагојевић и Дим. Соколовић. Пословођ : Мил. Марковић.

I. На овоме ванредноме састанку већало се о програму за основне школе. На дневном је реду програм из земљоппса за III. разред, који је у миогоме измењен п има гласпти: „1- Срез у коме је школа. Границе, најглавније планине, рекс. равпице н путовп. Најважнијп исторпјски догађаји н лнчностп у краткпм цртама. Главна места. Управа. Цртање среза. 2. Остали срезови у томе округу у кратко. Цртање. 3. Свој округ прећи онако као срез. 4. Осталп окрузп у кратко. Цртање. 5. Преглед Србије. Границе, планпне, реке, равнице, путови, главни ироизводи. Државно уређење и државне власти." Одељак „историјска грађа уз земљопис" у II. разреду, примљен је по предлогу, само су пред паузом речц „и Вук Караџпћ" замењене речпма и »Стеван Синђелић." Програм из земљоииса за IV. разред. Изостављено је у почетку „Кратко понављање Краљ. СрбиЈе." У тачцп под 1. нзостављена је цеаа друга реченица. У тачцн под 2., носле реченице „Највеће планине, реке и равннце" додато је још и „клима." Осталпх 8 тачака примљене су по предлогу. У свршетку предложенога програма за земљопис у IV. раз. прпмљепа је само прва реченица и на крају су додане речи „и Херцеговине", а остало је све изостављено. Као пова тачка додато је на свршетку: „Оншти преглед српске земље: границе и величина, планпне, реке, најглавнији нутови и клима. Народ, народност и вера." Одељак „Остале балканске државе« н све што је у њему, изостављено је. II. После овога на реду је био програм из „Срнске Исторнје", али како у Савету није бпло ни једног стручњака за овај предмет, то га је Савег одложпо за други састанак, па прешао на нретресање програма ив „Познавања прпроде." Измене, учињене у програму овога предмега за III, р., ове су: У одељку под 2., где се говорн о неговању тела, изостављене су у првој реченици речи „одела и стана." У другој алинеји истога одељка после прве тачке додата је реч „Рад",те ће друга тачка гла,I сити „Рад, одмор и спавање."