Prosvetni glasnik

368

НАУКА И НАСТАВА

У одељку .Животпње« пзостављено је ,јелен", ,јаребпца", „жаба" и реч ,и" на свршетку, а после речи „свилена буба" додано је у загради „ц у опште о гусеннцама, где нх иша." Еод одељка ,Минеради" иримљено је ово: „одово, бакар, кречњак, каменн угаљ и галица." После овога дошло Је на ред „ГГознавање п неговање човечјега тела« у IV. р. осн. школе. Учпњене измене ове су: Тачка под 1. изостављепа је. Тачка под 4. изостављена је цела такође. Код тачке 7. по предлогу (5. по нзменама) додапа је с почетка реч „Ерв", а на свршетку исте тачке још »срце и крвни судови."

Као нова тачка додана је на свршетку „Храна п пиће, одело и стан." Код одељка „Жпвотиње 8 изостављенаје „горила", „веверица", „кукавица", „пастрмка", „голубачка мушица" и „пуж", а као ново додано је место пзостављенога: „мајмун", „слепп миш", „лабуд", „сом" и „рак." У одељку »Биљке" преокренут је само ред тако, да „детелнна" долази с почетка, а „гљиве" на свршетку. Одељак „Минерали" нрпмљен је по предлогу, само што је после речи „иалпдрваца" додано „и барута." С овим је свршен овај састанак.

—<о^=» НАУЕА И НАОТАБА

0СН0ВН0 ШКОЛОВАЊЕ У СРБИЈИ у 1888.-9. школској години од ј ^тев. Ј[оповићд (НАСТАВАК) III Школовање мушке деце Од како постоје основне школе у Србији, свакад се у њима школовало више мушке но женске деце. Изгледа да је срасло с навикама нашега народа, нарочито онога што живи по селима, да је оно мало знања, које се може да ирибави у основној школи, потребно само мушкињу, а никако и женскињу. Ово се најочитије види из овога нрегледа: школовало се мушке деце. у округу г. 1889. г. 1884. г. 1879.

1 иожаревачком

5370

4108

2524

2. крагујевачком

3781

2412

1500

3. смедеревском

3422

2048

1349

4. нишком

2995

2341

1046

5. београдском

2466

1779

1047

6. шабачком

2434

2053

1138

7. ужичком

2270

1533

963

8. крушевачком

2241

1245

699

9. крајинском

2161

2078

1173

10. јагодинском

2124

1397

452

школовало се мушке деце.

у округу г

. 1889.

г. 1884.

г. 1879

44. ваљевском

2083

1453

1023

12. црноречком

1857

1080

527

13. ћуприском

1764

1288

878

44. пиротском

1759

1211

488

15. алексиначком

1707

798

667

16. вар. Београду

1527

1278

968

47. рудничком

1451

861

503

18. чачанском

1449

856

652

19. подринском

1304

927

473

20. врањском

939

821

318

21. књажевачком

772

375

440

22. топличком

694

439

178

свега :

46570

32401

19406

1. Главни збирови изложених бројева за све три године, које поредимо, показују да се контигенат мушке деце за време од 1879. па до 1884. године увећао више но један пут и по (— свака ја стотина порасла на 167 ученика —), а за време од 10 год. јаче но удвостручио (— свака је стотина иорасла на 239 ученика—). Прираштај за првих 5 година износи 12995 (—по 2599 ученика сваке године више —), а за све време од КЗЛ^одина износи 27.164, (— по 2716 ученика на годину више —). 2. Ово што је исказано овако у крупним потезима ваља да разгледимо по појединим окрузима.