Prosvetni glasnik

ОСНОВНО ШКОЛОВАЊЕ У СРВИЈИ У 1888.-9. шк. г.

369

.4. Да разгледамо прво, како се развијало школовање мушког подмлатка за време од 1879. па до краја 1883.—4. школске године. 1. За ово време највише су напредовали окрузи: врањски, ииротски, тоилички и нишки. У првом се округу број ученика увећао 2,58 пута, у другом 2,48 пута, у трећем 2 ,46 пута, и у четвртом 2,23 пута. Оволиком увећању ваља тражити поглавит узрок у последицама које су наступиле првих година по ослобођењу тих крајева. Године 1879. нити се још могло отворити онолико школа колико би требало према насељености тих округа, нити се одмах могла осетитијача потреба за школовањем. Рок пак од 5—6 год. био је довољан, те да и велики део становништва дође на друге мисли и државна власт да обилатије притече у помоћ оним што јој је стојало на расположењу. 2. После ових новоослобођених округа једини је црноречки округ, у коме се број ученика удвостручио за време од пет година. И ову појаву морамо довести у свезу с иоследицама нашег ратовања противу Турака. Као што је познато, овај је округ доста страдао од варварске силе, која је палила читава села и разоравала толике школе. Но било то што црноречни округ долази у имућније крајеве наше отаџбине, или то што велики део овог округа није ништа пострадао од Черкеза и Турака, ста-' новништво је овога краја похитало да накнади оно у чему је изостало првих година после вођених ратова. 3. Већ с књажевачким округом не стоји тако. Он је не само јаче пострадао у оба рата, а нарочито у првоме, него је знатно и сиромашнији од црноречкога. За то се не треба чудити, што се број ученика у њему не само није иовећао, него је још и натраг ударио (—- од 440 ученика спао је на 375 —). 4. Скоро ово исто вреди и за алексиначки округ, где повећање не износи више од 19 на 100. 5. После црноречког округа највише су напредовали иодрински и шабачки У првом је прираштај 96, а у другом 89 од сто. 6. Иза ова два долазе ова трп округа 'крушввачки, крајински и ру)пички. У првом ПРОСВЈ41НИ 1'ЛАШШК 1891.

је прираштај 78, у другом 77 и у трећем 71 од сто. 7. За овима долазе окрузи: београдски, џусички, јагодински, иожаревачки и крагујевачки. У првом је и другом свака стотина ученика порасла на 169, у трећем на 164, у четвртом на 162 и у петом на 161. 8. У смедеровском се округу број ученика увећао један пут и по (1,52 пута). 9. Мање од 50 на 100 износи повећање у округу: ћуиријском (1,46 пута), ва љевском (1,42 пута), у вароши Београду (1,3 2 пута) и у округу чачанском (1,31 пута). Б. За других пет година стање се ово прилично изменило. 1. Она два округа што су највише страдали од вођених ратова и последица им, алексиначки и књажевачки , у овој су периоди времена на првом месту. Тако се број ученика у алексиначком округу увећао 2,13 пута, а у књажевачком 2,05 пута. Фактички прираштај у првом износи 909, а у другом 397 ученика. 2. Иза њих долази крушевачки округ с 80 процената повећања, па за овим црноречки са 72 од 100. Сам прираштај износи у крушевачком 996, а у црноречком 767 ученика. Године 1879. био је крушевачки округ у овом погледу на осмом, а црноречки на петом месту. 3. Свака се стотина ученика повећала са 69 у чачанском , са 68 у рудничком и са 66 у смедеревском окрулу. За првих пет година износио је проценат повећања у чачанском 31, у рудничком 71, а у смедеревском 52. Као што се види, особито је приметан напредак у чачанском округу, који је у првом прегледу на последњем месту. Врој ученика порастао је у смедеревском округу за 1374, у чачанском за 593, а у рудничком за 590. Године 1884. прираштај је износио у смедеревском округу 699, у рудничком 358, а у чачанском 204 ученика. 4. У тоиличком округу, који је 1884. године био на трећем месту, повећање у 1889. години износи 58 од 100, а у крагујевачком 56. — Што се тиче Фактичког прираштаја ученика, тај је и 1889. год. био скоро онолики исти у топличком округу, колики је и пре пет година био, јер је год. 1884. износио 261, а после пет година 255 ученика. Ово је доказ да овај округ нор47