Prosvetni glasnik

370

НАУКА И НАСТАВА

мално напредује, — У крагујевачком пак округу за првих пет година више се школовало 912, а за других пет година 1369 ученика. То изноои по 228 ученика на годину. 5. После крагујевачког округа долази јагодински с 52 процента повећања, које је пре 5 год. износило 64. — И овај округ стално је напредовао, јер му је прираштај за првих 5 година износио 545, а за других 5 година 727 ученика. 6. Иза јагодинског округа долазе ова четири округа: ужички с 48, ииротски с 45, ваљевкси с 43 и иодрински с 40 процената повећања. Пре 5 год. повећање је износило : у ужичком округу 69, у пиротском 248, у ваљевском 42 и у подринском 96 од сто. — Ако се узму у оцену Фактнчки броЈеви прираштаја, онда су од ова четири округа два (ваљевски и ужички) напредовала, а два су показала за других пет година мање напретка но за првих пет година. У ваљевском је округу приштај у 1884. г. износио 430, а у 1889. год. 630 ученика; у ужичком пак најнре 670, а после 737 ученика. Што се тиче подринског и пиротског округа, у првом је прираштај износио у 1884. години 454, ученика, па је у 1889. год. тај број спао на 377 ученика, а у другомје округу у 1884. год. било 723 ученика више но у 1879. год., па је то у 1889. год. спало на 548 ученика. Овој се појави у пиротском округу не треба чудити, јер се никако није ни могло очекивати, да тај округ и за других пет година, проведених у редовнијим приликама, покаже онолико исто повећање у броју својих ученика, колико је показао за првих 5 година, када је имао да надокнади оно што није могао постићи за прве две-три године по ослобођењу. Скоро то исто вреди и за подрински округ који је, као погранични, такође био изложен, и ако у мањој мери, ратним неприликама. 7. Свака стотина ученика порасла је у београдском округу на 138, у ћуиријском на 136 и у иожаревачком на 130 ученика. Упоређено са стањем пре 5 год., види се како проценат повећања у београдском округу износи 69, у пожаревачком 62 и у ћупријском 46. Или друкчје: у ћупријском округу вишак је износио за првих 5 год. 410, а за других 5 год. 476. У београдском и пожаревачком округу пошло је натраг и то: у пожаревачком округу од 1584 уче-

ника (колико их је у 1884. години више било ноу 1879.) спало је повећање на 1262, а у београдском округу, од 732 на 687 ученика. 8. Иза ових долази нишки округ са својих 27 процената прираштаја (т. ј. 654 ученика). Кад се узме на ум, да је за време од 1879. па до 1884. год. свака стотина ученика у овом округу порасла на 223 (т. ј. за 1295 ученика), а сад само на 127, онда је то слабији напредак, ама је ипак напредак. У осталом и за њега вреди оно исто што смо за пиротски поменули. Нередовне прилике у земљи доносе једне, а редовне прилике друге резултате. 9. У Београду је порастао број ученика с 19, а у шабачком округу с 18 процената. Прираштај износи у Веограду 249 ученика, а у целом шабачком округу не више од 381. 10. Врањски округ, који је 1 884. год. стајао, у овом погледу, на првбм месту, / спао је на крају 1889. школске године на^ претпоследње местоЈ Пре 5 година ирираштај му је износио 503. а сад само 118 ученика. И за овај округ има се ова појава објаснити онако како смо то учинили за пиротски и нишки округ. 11. Најслабије је напредовао у 1889. год. крајински округ, јер проценат повећања не износи више од 4. Пре пет година приратнтај ученика износио је 905, а сад не више но 83. В. Кад узмемо у оцену размак времена од 10 године, онда ћемо наићи на много веће разлике у резултатима постигнутим у 1879. и 1889. годиии. 1. Највећи напредак за то време постигао је тоилички округ, јер му се број ученика скоро учетворостручио (3,89 пута увећао). За објашњење овог стања вреди оно што смо мало час (код А. 1.) поменули. 2. На другом је месту црноречки округ, где је свака стотина ученика порасла на 352, а целокупан прираштај износи 1330 ученика. За других 5 год. овај се округ још више опоравио од удара којима су га ратови задесили, те је за то време претекао остала три новоослобођена округа. 3. На трећем је месту ииротски округ, у коме се број ученика повзћао за 1271 или за 3,38 пута. И за овај округ вреди оно што је раније речено.