Prosvetni glasnik
47*
ОСНОВНО ШКОЛСЛЛЊЕ У СРБИЈИ У 1888.-9. шк. г. —~ €=.. _
371
4. За пиротским округом долази крушевачки , који је 1884. год. стојао на осмом месту што се тиче повећаног броја ученика. За 4 0 год. свака му је стотина ученика порасла на 320. дакле, више но утростручила се. 5. Врањски округ, којк је 1884. год. био први у овом погледу, долази у овом прегледу тек на пето место. Број ученика скоро му се утростручио (2,95 пута увећао) или за 621 повисио. 6. После врањског округа долази руднички, који је нешто мало претекао иишки округ. У рудничком се свака стотина ученика од 1879. год. попела у 1889. год. на 288 (— вишак износи 948 ученика —), а у нишком на 285 (— овде је прираштај 1949 ученика —). Разлика није велика, али је за руднички округ врло симптоматична. 7. Од округа, где се број ученика више од два и по пута увећао, једини је подрински, јер му је свака стотина порасла на 275. Целокупан је вишак 831 ученик или по 83 ученика на сваку годину. 8. Два и по пута увећао се број ученика у окрузима : алексиначком (2,5 5 пута), смедеревском (2,53 пута), крагујевачком, (2,52 пута), и јагодинском (2,49 пута). Вишак износи: у првом 1040, у другом 2073, у трећем 2218 и у четвртом 1272 ученика. 9. Удвостручио се број ученика (или је и претурио нешто мало преко те мере) у овим окрузима: београдском и ужичком (по 2,53 пута се увећао), чачанском (2,20 пута), шабачком (2,13 пута), иожаревачком (2 ,12 пута), ваљевском (2 ,оз пута) и ћуириском (2 пута се увећао). Прираштај износи: у пожаревачком округу 2846, у београдском 1419, у ужичком 1307, у шабачком 1296, у ваљевском 1060, у ћуприском 886 и у чачанском 797 ученика. 10. На послетку долазе окрузи : крајински и књажевачки. У првом повећање не износи више но 84 од 100 (—или 989 ученика —), а у другом само 75 од 100 (или само 332 ученика —). 11. Што се Београда тиче, његов прираштај ученика за 10 година не износи више но 559. То чини 58 од 100 или по 55,9 ученика сваке године више. За првих пет година боље је напредовао, но што се то показало за других пет година.
IV Школовање женске деце 0 школовању женске деце имамо ове иодатке:
« <Х> Рн
Школовало се женоке деце
У 1889. шн. години
У 1884. шк. годинк
У 1(579. шк. годиии.
ј 1
. . ' ■ •' 1 : " ; - • У Београду .....
1171
1045
805
2'
« окр.
пожаревачком ■
679
509
377
3
« «
крагујевачком •
667
330
259
4
« «
нишком • • • •
647
539
162
5
« «
смедеревском •
478
201
176
6
« «
крајинском • •
434
395
219
7
« «
шабачком • •
380
273
209
8
« «
ужичком
370
277
192
9
« «
ћуприском ■ ■
343
287
257
10
« «
ваљевском • •
334
263
161
11
« «
алексиначком
293
231
128
12
« «
црноречком • •
282
128
117
13
« «
крушевачком
275
187
129
14
V «
јагодинском • ■
270
150
105
15
« «
пиротском ■ •
247
128
45
16
« «
чачанском • •
237
147
150
17
« «
београдском • •
200
48
—
18
« «
књажевачком
157
98
91
19
« «
врањском • • ■
133
68
40
20
« «
подринском • •
119
94
60
21
« «
топличком • •
109
65
58
22
« «
рудничком • •
105
50
27
С в Е г А • •
7930
5513
3785
Из овог се прегледа види, да се број женске деце за 10 година више но удвостручио. За нрвих 5 годииа порастао је за 1728, а за других 5 год. још за 2417, свега дакле, за 10 год. за 4145 ученица. Према томе излази, да је годишњи прираштај износио више од 400 ученица, Ово, и ако није много, оиет је очивидан доказ напредовања. Ако разгледамо, како се то напредовање остварило по појединим окрузима, видећемо: 1. да се у ииротском округу број женске деце за нрвих 5 год. скоро утростручио (2 ,8 4 пута увећао), а за других 5 год. да се иет и ио иута (5,48 п.) увећао; 2. да се у нишком округу тај број за првих 5 год. више но утростручио (3,32