Prosvetni glasnik

ВАУКА И

НАСТАВА

II.), а за других 5 год. да се учетворостручио; 3. да се у рудничком округу број женске деце за 10 година скоро учетворостручио (увећао се 3 ,88 пута); 4. да се у врањском округу више но утростручио (3 ,32 п. увећао); 5. да се увећао више од два и ио иута-у окрузима: смедеревском { 2,71 п.), јагодинском (2 ,57 п.) и крагујевачком (2,57 п.); 6. да се удвостручио у окрузима: црноречком (2,40 п.), алексиначком 2,21 п.), крушевачком 2,13 п.), ваљевском 2 ,07 п.), иодринском (2 п.) и крајинском (1,98 п). 7. У осталим окрузима прираштај за 10 година иде овим редом: у округу тоиличком (1,87 п.), шабачком (1 ,81 п.), иожаревачком (1,80 п.), књажевачком (1,72 п.), чачонском (1,58 п.), у Београду (1 ,49 п.), у окр. ужичком (1,40 п.) и у ћуириском (1,24 п. 1 ) Да бисмо још боље уочиди напредак који овде видесмо, морамо узети у оцену све појединости које се у горњим подацима, упоређеним с осталима, огледају. На првом местуузећемо однос између целокуиног броја ђака и оног броја који се односи на женску децу у појединим окрузима. А. Да видимо прво, како је у том погледу стојало год. 1879. 4. Као што је лако разумети, највише се женске деце школовало у престоници. Од целокупног броја ђака на Београд је долазило по 45 ученица на сваку стотину ђака, дакле, скоро половина. 2. После Београда био је први тоилички округ са својих 24,57 од 100. 3. На трећем је месту био ћуириски округ са својих 23,50 од 100. Иза ових ређају се остали окрузи овим редом :

4. чачански • ■ 5. црноречки • 6. књажевачки 7. ужички ■ • 8. алексиначки 9. крушевачки 10. шабачки 11. крајински • 12. крагујевачки 13. ваљевски 44. нишки • •

с 18,70 од 100. 18,16 17 ,13 16,62 16,10 15 ,56 15,51 15 ,07 14 ,72 13 ,59 13 ,41

45. иожаревачки 16. руднички • 11. смедеревски 18. иодрински ■ 19. врањски 20. јагодински 21. ииротски •

12,зо 11,73 11,54 11,2 5 11,17 10 ,97 8 ,44

од 100.

(( «

х ) Београдсш округ не узимамо овде у рачун.

Прим. Читав београдски округ није ове године имао ни једно женско дете у школи. Б. Сад да видимо, у колико су се пви проценти изменили у 1884. години. 1. Београд је опет на првом месту са својих 44,85 процената. Сам број ученица порастао је за 240. 2. На другом месту није више топлички округ, већ алексиначки са својих '22,44 процента. Број ученица се увећао за пет година за 103. 3. На трећем месту није више ћупријски округ, већ књажевачки са својих 20, 71 процената. Број ученица порастао је само за 7. Значи, да се у опште мало деце школовало у овом округу, нарочито по селима. 4. На четвргом је месту нишки округ, који је пре 5 год. био чак на 14-ом месту. Број ученица порастао је за 377, а проценат женске деце износи: 18,86 од сваке стотине ђака у осн. школама тога округа. 5. Иза нишкога округа долази ћуириски, који је 1779. год. заузимао треће место. Број ученица порастао је само за 12, а њихов проценат према целокупном броју ђака износи 18. 6. На шестом је месту крајински округ, који је пре 5 год. био на једанаестом месту. Број ученица порастао је за 166, а однос њихов према целокупном броју ђака у овом округу јесте скоро 16 од 100. 7. Иза Крајине долазе ваљевски и ужички окрузи, са својих 15,32 и 15,зо процената. Број ученица порастао је у првом за 102, а у другом за 8о. После ових ређају се у овој години остали окрузи овим редом: 100.

8.

чачански • ■

с 14,65 од

9.

крушевачки

« 13 ,06 (<

10.

тоилички • •

« 12 ,89 „

11.

крагујевачки •

« 12,оз «

12.

шабачки - • •

« 11 ,74 «

13.

иожаревачки •

« 11,02 «

44.

црноречки • •

« 10 ,59 «

« «