Prosvetni glasnik

ОСНОВНО ШКОЛОВАЊЕ У СРБИЈИ У 1888.-9. шк. г.

373

15. јагодински 16. ииротски ■ 11. иодрински 18. смедеревски 19. врањски ■ 20. руднички 21. београдски

9,69 од 100. 9 ,55 9 ,28 8 ,93 7 ,65 5 ,47 2 57

Кад се узму у рачун само бројеви прирашгаја, онда они износе у аожаревачком округу 132, у ииротском 83, у.к ргцјевачком 71, у шабачком 64, у крушевачком 58, у београдском 48, у јагодинском 45, у иодринском 34, у врањском 28, у смедеревском 25, у рудничком 23, у црноречком 11 иу тоиличком 7. Што се тиче чачанског округа, он — истина једини — показује мањак од 3 ученице у току од 5 година. В. Најпосле да видимо, какве нам резултате даје 1889. година и да је уиоредимо с 1879. и с 1884. годином. 1. И у овој је години Београд на првом месту. И ако проценат женске деце не износи, према целокупном броју ђака. више од 43, опет је напредак ту, јер у овој години школовало се 1171 ученица, дакле, 126 више но пре 5, а 366 више но пре 10 година. 2. Одмах иза Београда долази нигики округ, са својих 18 процената од целокупног броја ђака у округу. Кад се погледа на време пре 10 година, онда је нишки округ стојао тек на 14-том месту, са својих 13 процената. После 5 година он је скочио на четврто место, а после још 5 година, он је на другом месту, т. ј. одмах иза престонице. Зарад правилне оцене ове појаве, не треба сметати с ума, да је нишки округ у то време бројао у своју територију две јако насељене варошице: Лесковац и Власотинце. 3. Интересантно је, да је књажевачки округ и у овој години остао на трећем месту. Проценат његове женске деце у осн. школама износи 17. И ако истински прираштај, у другој квинквенији, износи 59. а не цигло 7 ученица, као у првој периоди од пет година, и ако ова појава, посматрана с целокупног гледишта, не значи много, опет је веома значајна, кад се узме у обзир (релативно) слаба насел>еност и економска неразвијеност овог округа, који је толико пострадао у оба рата српско-тур-

ска, да ни до данас није био у стању да сам, о свом трошку, подигне свуда школске зграде на место оних које су Турци' разрушили. 4. и 5. На четвртом и ггетом месту су окрузи : крајински и ћуириски са својих 16,5 и 16 процената. Пре 10 година крајински је округ био на једанаестом, а пре 5 год. на шестом месту. Истински прираштај његове женске деце износи, у другој периоди, не више но 39 ученица, али је, у сразмери с мушком децог,. овај округ извојевао себи овде одличније место но и у 1879. и у 1884. години. ТТТто се тиче ћупријскога округа, он је и пре 5 год. био на истом месту. што ое тиче процента женске деце у основним школама. Сам прираштај не износи више од 56 ученица. 6. Иза ова два округа долази крагујевачки. са својих 15 процената женске деце Пре 10 год. био је, у овом погледу, на дванаестом, а пре 5 год. на једанаестом месту. Сам број ученица порастао је за 5 година за 333, т. ј. удвостручио се. Мало је округа који показују оволики напредак. Остали окрузи ређају се овим редом:

7. алексиначки 8. ужички ■ 9. чачански • 10. ваљевски ■ 11. тоилички 12. шабачки • 13. црноречки 14. врањски • 15. ииротски 16. смедеревски 17. јагодински • 18. иожаревачки 19. крушевачки 20. иодрински • 21. београдски ■ 22. руднички

с 14,60 од 100. 14 14 13 ,80 13 ,57 13 ,50 13 12 ,40 12,зо 12,20 11 ,зо 11,20 10 ,90 8,зо 7 ,50 6 ,70

Увећање у ових 16 округа иде овим редом: у смедеревском порастао је број женске деце за 10 год. за 302, а за последњих 5 год. за 277 ученица; у иожаревачком округу за 10 год. за 302, а за последњих 5 година за 170 ученица; у ииротском за 10 год. за 202, а за б год. за 119 ученица; у београдском за 200 (односно: за 152) ученица; у ужичком за 178 (од-