Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

носно : 93) ученице; у ваљевском за 173 (односно : за 71) ученицу; у шабачком :>.а 171 (односно: за 107) ученица; у црноречком за 165 (односно : за 154) ученице; у јагодинском за 165 (односно: за 150) ученица; у алексиначком за 165 (односно : за 62) ученице; у крушевачком за 146 (односно : за 88) ученица; у врањском за 93 (односно: за 65) ученица; у чачанском за 87 (односно: за 90) ученица 1 ); у рудничком за 78 (односно : за 55) ученица: у иодринском за 59 (односно : за 25) и у тоиличком округу за 51 (односно: за 44) ученице.

Овако су ствари стојале, кад се ухвате односи о којима је реч по појединим окрузима. Кад се пак погледа на целокупан резултат, онда се, поред свих (непуних) 8 хиљада женске деце у основним тколама, неможемо похвалити дасмо сразмерпо много напредовали, јер у 1879. години долазило је на сваку хиљаду од целокупног броја ђака по 163 ученице, а после 5 и 10 година не више но по 145 ученпца. Но ипак је напредак у школовању женске деце Факат који се спорити не да, јер не само што се број женске деце више но удвостручио за

10 година, него се поправио и однос школовања женске деце ггрема мушкој деци. Тако, у 1879. години долазило је на сваку хиљаду мушкараца по 143 ученице, а у 1884. и 1889. години износило је по 170 ученица. Овај се напредак односи махом на вароши и варошице, као што ћемо се о томе мало доцније тачно уверити. Оно што смо и код школовања мушке деце истакли као повољан знак наиретка, морамо изнети и овде, у потврду Факта, да нисмо у назатку с образовањем женског подмлатка. Тако смо имали у IV разреду, на крају школске године, у свима основним школама, у 1879. години, не више но само 313 ученица. После 5 година тај је број норастао на 750, дакле се за 437 ученица увећао, а иосле 10 год порастао је на 1238, т. ј. за 925 ученица увећао се. Значи, да се за првих 5 год. број ученица у IV раз. више но удвостручио, а за 10 се година (скоро) учетворостручио. — У трећем разреду било је год. 1879. у целој Србији 475 \ ченица. За 5 год. тај је број порастао на 1067 (2,24 пута се увећао), а за 10 година на 1730 (т. ј. три и ио пута се увећао). Ако се искаже у ! процентним односима, онда ево како су женска деца била распоређена по разредима:

У 1879. год. у IV раз. 8°| 0 ; у III раз. 12° 0 ; у II раз. 28°/ 0 ; у I раз. 62°| 0 . « 4884. « « « « 14° ; « « « 19"| 0 ; « « « 29°/ 0 ; « « « 38°| 0 . </««0 \ А° • .. 04°! . <Г> О 0 . ок«1

Као што ови бројни односи показују, проценат ученица IV разреда два пут се увећао за 10 година, а у III разреду порастао за 9 ; дакле, у сваком случају напредак је у та два најважнија разреда апсолутан. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ДЕВЕТИ СКУП НЕМАЧКИХ ГЕ0ГРАФА од ј. Ј^вијића Покушаћу да у кратко саопштим главне послове и нрегледам главне предмете са деветог скупа немачких геограФа, који је држан овог ускрса у Бечу. Дуже ћу се задржати на изложби, пошто је у њој било '). Ово је једини округ, који за последаих 5 год. није напредовао у школовању своје женске деде.

врло интересних предмета за географију и картограФију у опште , а нриличан број и таквих, који се тичу Балканскога Полуострва. О предавањима и комуникацијама бавићу се у кратко, иошто извештаји са геограФског скупа нису још изашли. При прегледу изложбе изоставићемо све карте, које су ради тога биле изложене да дају слику поступног развитка картографије у Аустро-Угарској, исто тако и интересантне карте нирнбешких картограФа и неке млетачке. Све би то било и од мањег интереса и не би се без проматрања самих предмета дало јасно изложити. Главно нам је да прегледамо карте Балканског Полуострва. Исто тако при прегледању инструмената, рељеФа, школских карата, атласа итд. истакнућу оно што је ново и казати у колико је ново; код школских (дуварских) карата и атласа навешћу оне, који су најзгоднији