Prosvetni glasnik

ДЕВЕТИ СКУП НЕМАЧКИХ ГЕОГРАФА

375

за школску употребу. Тек ћемо, овако се ограничив, моћи да се забавимо са главнијим нредметима изложбе, најогромније што ју је икад до сад приредио скуп немачких геограФа. Између питања, о којима се бавио скуп, има их таквих, која по статутима морају бити предмет дискусије свакога скупа немачких геограФа. Таква су питања школске геограФије, о којима су на бечком збору држата три предавања. За тим долазе серије предавања о питањима акутног значаја, којима се у том времену бави геограФИја или науке њој блиске. Две су такве теме расправљане на бечкоме скуиу, питања лимниметријска и Балканског Полуострва Обе су теме биле и центар интересовања, и ја ћу покушати да и читаоцима дам мало потпунију слику о њима 1 .) Било је, као и увек, неколико добровољачких предавања без везе са узетим главним темама), међу којима су од истереса предавања ироФ. /Тенка, за тим Најмајера, Динера и Штајнера. I 1. Лимниметријска су нитања расправљала четири предавача, и то Рихтер температурне прилике алпијских језера, Цеиелин испитивања Боденског језера а Брикнер и Сигер колебања нивоа језерских. Новине су у саопштењу Рихтерову његова Финија температурна проматрања на Вертском језеру (ЛУог1ћег 8ес) у Корушкој и издвајање слоја са свим променљиве гемпературе, који он назива ЗргипдзсМсћГ. Тај се слој водени простире до 9 т. дубине. О инструментима његовим говорићемо у прегледу изложбе. — Рихтер је предузимао у сваком месецу мерења температуре с Вертског језера. Вода језера прима све екстремне температурне промене корушке алпијске долине. (Јануарска је температура клагенФурта — 6, 2, лети достиже -ј~ и 20 21 °С.) Језеро се редовно замржњава и лед се задржи још и у марту; лети се вода језерска јако загрева, али само у горњим слојевима. У тесен се почиње извршивати промена у распореду температуре, и зими су горњи слојеви хладнији. Температура је горњих _') УегћапсИипјгеп-и геограФског скупа излазе много Додније (можда у октобру или новембру), те сада ие могу опширније реФерисати о предавањима. Ипак ћу у прегледу навести оно што је у предавањима било новога.

слојева водених увек виша од ваздушне гемпературе; та је разлика јула 4 —5°С. Виша температура површних слојева издаје зими магле, које спречавају утицај инсолације Према томе Вертско језеро спада у тип умерених језера, Форелове класиФикације.') Цеиелин је извештавао о испитивањима Боденског Језера, која ће бити образац свима радњама те врсте. Свих пет држава око Боденског Језера потпомажу то велико систематско испитивање језера, и нарочита комисија, у којој је Француски изасланик Форел, израдила је план за испитивање. Ради се и тачна карта Б. Ј. размера 1 : 50.000; на сваки квадратни кга. долазе 20 мерења дубине, тако да ће то бити најтачнија изобатска карга језерска. —• Испитивања нису завршена, и Цепелин је могао саопштити само по неке резултате. — Рајнино се корито, од њеног ушћа код Брегенца, продужава још за 11. кт. у језеру; оно је са свим разговетно изражено и просеца и једну морену на дну језерском. Муљ овде није могао бити испитиван, пошто је Рајна тако јаке ерозије да је оголела свуд стеновито дно. Остале пробе упућују на граубинденско порекло муља. Испитују се и границе до којих се виде предмети потоиљени у воду методом Секијевом ; највећа дубина, до које нродиру зраци сунчеви, одређује методом Фореловом, препаратима хлорног сребра. Температурна се проматрања врше термометром ^ т едгеЦ — 2атра. Особито конструисани лимнограФи региструју Т.ЈеЈсће8—еве Боденског Језера. Брикнер је расправљао тему о колебањима нивоа код језера и мора. Главни му је закључак, да су великој већини тих колебања узроци промене у дотицању и г ) Најважнији су радови о испитивању језера Форелови, Симопијеви, Војсковљеви и Гајстбекови. Форел је изнео и најрационалнију класиФикацију језера. На оснлву мерења воде језерске у ра.шии дубинама и на основу познате истине, да је вода највеће специФичне тежине на 4° С., Форел разликује две могућае сгратиФикације слојева водених у језерима. Једна је 84гаНПсаНоп сИгесЂе, на дну вода ниже температуре (+4° С), горњи слојеви топлији; а друга з^гаШлсаИо.п 1пуегзе, тоилија вода на дну (-)-4), горњи слојеви хладнији. По стратификацији слојева водених разликује Форел: 1. троиски тии језера у крајевима, где је клима тако топла, да се слојеви водени никако не охладе испод + 4° С. (тропски басени афрички, нека италијанска језера). 2. умерени тии са језерима код којих је стратификација лети непосредна, зими обрнута (сев. немачка, сев. америчка, велика руска и нека алпијска језера). 3. иоларном тииу припадају језера, код којих је обрнута стратиФикација трајна.