Prosvetni glasnik

376

НАУКА И НАСТАВА

отицању воде, али он налази и примере, у којима се, противно Сису , мора прибећи тектонским узроцима. Колебања новоа језерских стоје свакојако у вези са климатским колебањима, о којима се Брикнер до сада с највећим успехом бавио и покушао да их сведе на сталне периоде (35. год.). У својем предавању, држаном одмах после Брикнерова, доказао је и Сигер везу између климатских и колебања нивоа језерских у Шведској и Норвешкој. Он још мисли да се промене нивоа тих језера могу свести на Брикнерову периоду климатских колебања од 35. год. Многим хидрограФијским нурвама, које у већим или мањим лустрама представљају стања воде у језерима, њиховим иритокама и отокама, доказивали су своје ресултате. Брикнер је демонстровао своје разлоге на нурвама Баденског језера Каспијског, Црног и Источног мора. И Атлаиски Океан показује колебања нивоа, бар између Бреста и Хавра. Брикнер то своди на промене у количини воде Сенине, а у последњој инстанцији опет на климатска колебања у времену од 1850—-90. Слично последњем примеру наступају још и неправилности у нивоу језера и мора. Проматрања на различним станицама показују, да се ниво вадени Формално изери. Узроци су томе распоред неједнаког атмосферског притиска на појединим деловима језера и ветрови, који воду ка извесним обалама натерују; код сланих језера долази у рачун и различна специФична тежина у појединим деловима језера. На ушћу је река ниво виши но на местима богатим сољу. Колебања језера и мора погрешно су тумачена и често су узимане у помоћ дислокације као да су најчешћи узроци промене у притицању воде, али се не може рећи да нема нигде тектонских утицаја. Доказе за то дају проматрања хидрограФијска на шведској и немачкој обали Источног Мора. Станице хидрограФијске показују на обема обалама знатне разлике. На немачко: су обали колебања незнатна. а код Штокхолма и на финској обали опажа се знатно спуштање нивоа, којем једино може бити узрок издизање земљишта. Поређивање климатских прилика и стања воде на обема обалама не може да објасни ове појаве. 2 Можда ће изгледати и нејасно за-

што да се геограФски збор бави и таквим темама, као што су иитања Балканског Полуострва, темама које више спадају у специјалну геограФију (Баис1е8кип(1е) и нису од општијег научног интереса. А ако се прегледају још и досадашњи Уегћап(11ип§еп-и немачких геограФских скупова. то ће бити још и нејаеније. Бивала су истина испитивања на половима нарочити предмет дискусије, али само због велике важности полних области за развитак геограФије и због неких питања опште геограФије, којима се тамо тражи објашњење. Осталим се областима нијв давало да буду нарочити предмет дискусије, највише да се држало о њима једно предавање. Објашњење би се могло наћи у струјама, које сада у географским и природњачким круговима бечким све више завлађују. Као што је познато, и пређе су аустријски научњаци путовали по Балканским Полуострву и учинили врло много за познавање његово у сваком погледу. Тај посао никако није ни прекидан, и ако је пре неколико година била у пуном јеку афричка струја (да је тако назовемо), из које су поникли бечки путници по Африци. ГеограФско је друштво већ пливало у тој струји. Али се већ осећа нагао и врло енергичан обрт. Различни погледи о томе, шта је сфера научних интереса аустријских, да ли далеки континенти (у којима још Аустријанци немају никачвих других интереса) или исток, били су узрок због којег су пре непуне две године падале, и биране управе у Географском Друштву. ПроФ. Физикалне геограФије на университету, Пенк , држао је предавање о задатку геограФије у Аустроугарској, где је устао против изашиљања афричких путника и упућивао на много ближу и природнију «сФеру аустријских научних интереса", на Исток. То је после у разним варијацијама понављао проФ. Тула. Струја је та захватила у неколико и Географско Друштво, што се види по њихову часопису и овоме скупу немачких геограФа. Њихова Академија Наука ради увек на томе послу. — Само сам, овом малом дигресијом, хтео да објасним читаоцима, зашто се немачки геограФИ баве Балканским Полуострвом, а сада, остављајући позванијима поуке и патриотске покличе (на које могу да наведу премишљања о овим Фактима). изложићу главна саопштења.