Prosvetni glasnik
ДЕВЕТИ СКУП НЕМАЧКИХ ГЕОГРАФА
377
Са свим је поуздано, да је третирање Балканског Полуострва било најлошије и да, осим нових података Хартлових о развптку картограФије, није било нових ствари. Особито је блештао проФ. Тула понављањем Факата и иогледа, које је до сада 3—-4 иута написао и 5—6 пута о шима говорио. Своју орограФску поделу источног дела полуострва, на чисто геолошкој основици. већ је штампао у КеГзеп ипс! §ео1о§18сће Цпвегвисћип^еп ш Ви1§апеп, у Беи);8сће КипЉсћаи 1'. Оеодгарћ1е и у новој Јиречековој књизи о Бугарској. Остали делови његова иредавања, кратак преглед досадашњих главнијих геолошких испитивања на Балканском Полуострву, обележавање геолошких још неисиитаних области и упућивање на Сисову торзију у Источној Србији и Источно копно, већ су скроз познате и популарне ствари. Једина би новина била, ако би то могла бити новина, његова класиФикација по тачности досадашњих карата геолошких Балканског Полуострва, где на прво место долазе геолошка картирања Мојсисовића, Тица и Битнера у Босни и Херцеговини, за тим Најмајера и осталих по Грчкој, па његова по Бугарској. Хартл је у својем предавању о развитку картограФије на Балканском Полуострву изнео врло лепих нових података. Штета што је узео у обзир само новије радње. Радове у Србији почиње тек 1871. годином, када је Штернек предузео астрономска одређивања тачака. Његове ћу податке изложити при прегледу картограФије Балканског Полуострва. Филиисон је издвојио у геологији Пелопонеза кристаласте шкриљце и кречњаке јако поремећене; преко њих су дискордантно преднеогенске седиментне стене, делимице интензивно, делимице слабо набране, и, на послетку, ненабран неоген испреламан у пласе? (8сћо11еп). Интересно је његово констатовање кречњака са рудистима и нумулитима, дакле делова кретацејске Формације и еоцена. Ове кречњаке он раздваја на триполичке и пилоске. ПроФ. Томаи^ек покушао је, да на основу досадашње (њему познате) литературе одреди етнограФски карактер Македонаца. При предавању су биле изложене и четири врло лепе историјске карте Балканског Полуострва; уз њих и карта, која би требала лрооветнн гласник 1891.
да представи данашње етнограФСке границе између Срба и К буга.рских Словена Она се у главноме слаже с Лежановом етнограФском картом, само што, поред охридске, умеће још неколико српских оаза у Македонији. Само историјски моменти су основица његовом схватању данашњег етнограФског стања у Македонији и разграничавању Срба и бугарских Словена. Истиче словенски карактер Македонаца; доцнпје настају утицаји бугарски и српски. Српске су традиције и сада јаке у Македоиији, и ако она није к чисто српска земља." Овде проФ. Томашек учини велики скок и изведе закључак (који дотле није довољно образложен и испада неочекиван), да је македонско становништво у већини бугарско-словенско. ПроФ. Гец, о којем већ и „Мипсћепег А11дешете л кажу да је најбољи познавалац планина југозападне Србије, морао је напустити мисао да држи предавање о Копаонику. За нас није штета, пошто је Гец у два маха штампао своје ЛУћЧћбсћаННсће Мееп о Копаонику (последњи пут у најнојој свесци Петерманових МШћеПипдеп-а). 3. ПроФ. Пенк држао је врло интересантно предавање, у којем је покушао да Фиксира и класиФикује облике рељеФа на површини зељиној по њиховим морфолошким особинама. Главна му је подела на земљишта континуалног нагиба и затворене депресије (облици крша, централна континентална утолегнућа, језера без отока итд.) Даље разгранавање ове иоделе можда ћемо саопштити читаоцима кад изађу УегћаисПипдеп-и географског скупа. —■ Најмајер је дискутовао новија магнетска премеравања. Динер је изложио своју поделу западних Алпа (принципи поделе разликују се од Бемових; он полаже са свим много на дислокационе линије). Штајнер је говорио о употреби ФотограФије при снимању терена (нарочито високих), о Фотограметрији. Штернек је изложио новија проматрања своја о скретању шеталичког клатна у Тиролу и Чешкој. II. 1. У картограФСкој су изложби биле поглавито заступљене каракгеристичне карте, које представљају поједине доби аустријске картограФије. Већина је тих карата из Ратног Архива (у којем се чува и огроман број сга48