Prosvetni glasnik

378

ријих карата Балканског Полуострва) и из Војничког Географског Инстчтута. Систематска картографска снимања Аустро-Угарске монархије почињу још у XVIII. веку; доцније су неирестано дотеривана. То је био увек један од главних послова аустријског генералштаба. 1839. основан је и Војнички Географски Институт. У погледу тачности и Финоће у изради скица и у начинима репродукције карата, новији се радови Географског Института рачунају међу најбоље. Поред многих других радњи његових од особите је вредности карта Аусгро-Угарске, размера 1 : 75000 са 770 листова ; она обухвата и Босну с Херцеговином. Карта је израђена на основу планова размера 1 : 25000. Пројекција је карте конична пројекција (МиФлингова). Почетни је меридијан Феро. Сваки лист представља трапез од 15 минута геограФске ширине и 30 минута дужине. Највећа је пажња обраћена на пластику земљишта, ради чега су у карти комбиноване шраФе и изохипсе. Изохипсе су вучене на вертикалним размацима од 50 м. Изохипсе сваких 100 м. вертикалног размака дебље су извучене, и означена им је висина на ивици листа. Да се и детаљи терена представе унесене су и шраФе ; тиме је и природа размака између изохипса представљена. Свака секција има извесан број кота, које представљају апсолутну висину тачака над средњим стањем воде Јадранског Мора код Трста. Репродукција карте бива хелиогравуром. И приватна картограФија аустријска била је потпуно заступљена. Карте издавача Артарије изложене су биле у великом броју. Та је Фирма основана још при крају прошлога века, и увек је, нарочито у првим временима, издавала многе карте Балканскога Полуострва. Још су боље радње новијега издавача Ед,. Нб1ге1- а. Школске дуварске карте његова картограФа НагсИ-а могле би одменити познате карте Кипертове. Од немачких картограФских Фирми две најбоље биле су заступљене великим бројем карата. ЈивГиз Рег1ће$-ов завод у Готи, најбољи приватни картограФски завод европски, изложио је своје атласе и велике дуварске карте. а берлииски ОгеМсћ Пегтег-ов завод поглавито Кипертове карте. 1 ) *) Колико ја могу да проденим, аа школе су ипак најзгодније карте ових посдедњих двеју Фирми, и то:

Поред великих, специјалнијих и детаљних атласа, као што су Бергаузов и Штилеров и т д., изложени су били и многи школски атласи. Од њих су најбољи: ЗусЊ^-ЛУадпегз МеШосНесћег 8сћи1-А11аз (ОоШа. ЈизШз РегШез. 1891.) и КлгсћћоГг' ипс! Кгора1;8сћеск ЗсћићАИаз 1'иг сће ОћегМаззеп ћбћегег ^ећгапз1аИ;еп. Уз овај последњи долази и врло згодан ЕеГсћепаИаз (обоје: Бећеб, Ге1р21^). Изложен је био и велики број рељефа, од којих већина представља терене из Источних Алпа. Већина их је из университетског ГеограФског Института. Међу њима је и велики рељеФ 1_Л1аНа пе1 зио азре^о ћзхсо од Чезара Помбе, на којем је узета у рачун и кривина земљина за Италију. Још је на њему и за хоризонталне и вертикалну кординату узето исто мерило. Интересантан је и патентирани инструменат (и начин), којим је један гравер ( Кгепг1е) израдио у гипсу рељеФ околине леобенске са изохипсама. Изохипсе колорише као и хипсометријске карте. Инструменат је пантограФ с неким додатком. Поред карата и рељеФа била је изложена и велика збирка ФотограФија и акварела из Аустроугарске и других области, у којима су снимали аустроугарски путници. Балканско Полуострво било је заступљено ФОтограФијама Дехијевим, Штилфридовим, најновијим Виншевим из Црне Горе, као и неразговетним ФОтограФијама (Мотеп1>Аи(паћте) Тулиним и Златарскога с Рила. Једва су што боље и фотографије Филиисонове са Пелопонеза. У овом су одељку биле изложене и многе панораме, међу којима су особито лепе панораме проФ. Симонија и неке немачко-аустријског алпијског друштва. Аиарати за исиитивање језера и инструменти за географску одредбу места. Изложени су апарати за мерење дубине и температуре језерске, којима се служио «Нестор лимниметрије", проФ Симони. Уз њих је изложен и термометар ^е§геШ-2атћга, који је у новије време употребљен за мерење температуре језерске у доњим слојевима на место минимног и максимног термометра. Апарат за испитивање језерских 1. за поједине земље европске 8Штте рћ181каН8сће 8сћи1*ап(1каг1е с1ег БапЗег Еигора'8 топ Н. Клерегк. 2. за поједине континенте Ого-ћус1го§гарМзсће 8сћићташ1ка1'1;е 7011 8у<1о^ у обради Наћешсћ1;-орој. ЈивШз РегШев. 6о1ћа.