Prosvetni glasnik

48*

ДЕВЕТИ СКУП

дубина и за конструисање изобатских карата (на основу мерења), којим се служи проФ. Рихтер , има да покаже две врло корисне измене. На место ужета Симонијева. на дну којега је привезана тежина (Т1еЈеп1о1-ћ), Рихтер употребљује металну жицу. Тиме је отклоњена контракција која наступа кад се уже натопи водом. И тежина је измењена тако, да је спретнија и да се њом може лакше руковати и захватити муља са дна језерског. Међу апаратима, глобусима и рељеФима, који су намењени само геограФијској настави, било их је и од бечких и страних механичара. И у овом је погледу Беч тако одмакао, да се многи од апарата бечких сматрају као најбољи. Ове је послове убрзало и усавршило оснивање геограФских кабинета, којих сада има у многим средњим школама аустријским. У једној бечкој гимназији, иницијативом професора Умлауфта, сабрана је незнатним средствима велика збирка школских геограФских инструмената, рељефа, карата, ФотограФија, предмета који представљају главније продукте појединих земаља и т. д., тако да ова гимназија има најбогатији геограФски кабинег. 0 томе кабинету држао је проФ. УмлауФт и нарочито предавање, раздао међу чланове скупа списак предмета, које би требало да има географски кабинет по његову мњењу, и тражио нарочиту комисију, која би одредила предмете геограФског кабинета. И ако је мњење УмлауФтово о геограФском кабинету са свим шаблонско, и број главних предмета кабинета претерано велики за једну средњу школу, не може се ипак никако одрицати велика вредност таких кабинета у опште. Из списка УмлауФтова, и из изложених иредмета, да наведем неколике, који би били згодни за средње школе. Од индукционих глобуса, врло су лепи Хуглови (Нид1'8 1п<1исНоп8-д1о\)иб) , а од обичних — Фелклови глобуси, које је изложио књижар Лехнер. Од телуриума је најпростији и за школе врло згодан — телуриум проФесора Шмита, уз који се добива и врло опширно објашњење са сликама. ') За више и имућније Ј ) Доцније сам имао придике да се упознам боље са еклиптитаим апаратом проФ. НбНег-а, који је такође био изложен, па ми се у по нечем учинио бољи од Шмитова телуриума. Њиме се може нарочито лепо да представи релативно кретање сунда, различне дужине дана и да се утврди варактер екдиптике. Разуме се да сви ови апарати, ма како

ГЕОГРАФА 379

школе, згодан је и Шмитов апарат за објашњење Фуколтова клатна (Аррага!; хиг Ег1аи1егип§ с!ез Коисаи11;'8сћеп Репс1е1уегзисћез). Војнички ГеограФски Институт и Техничка Велика Школа изложили су велики број инструмената за одредбу места. Било је међу њима: 1. Инструмената за триангулацију и прецизиони нивелман (Теодолнти и инструменти за прецизиони нивелман). У овом је одељку било и инструмената, који се у университетском ГеограФском Институту уиотребљују за орометријске радње и у опште експлоатацију карата (поларни нланиметар, картометар, курвиметар и т.д.); 2. Инструменти за одредбу геограФске ширине (полне висине), азимута и геограФске дужине (пасажни и универсални инструменти). Већина је тих инструмената од бечке Фирме 81агке е1 Катпгпегег. Изложени су и простији апарати, којима се служе мапери Војничког Географског Института, инструменти, који се на нуту могу употребити за географску одредбу места (мањи универсални инструменти, секстанти са призмом и огледалом, хронодарк и т. д.) као и новији Фотограметријски апарати; уз ове су носледње биле изложене ФотограФије, на основу којих је Паханини израдио до сада најтачнију карту М. Розе, и његов Фототеодолит. 2. Приликом својег предавања о развитку картограФије Балканског Полуострва, изложио је Хартл једну већу манускриптну карту, која представља све, од аусгријских ОФицира, астрономски одређене тачке на Балканском Полуострву у времену од 1871. — 1875. год. Из ње се види, да је К. V. 81егпеск астрономски одредио у Србији 57 тачака. Само две тачке на путу Ниш — Приштина одредио је Милинновић. По Босни, Херцеговини и Црној Гори (овде само три тачке) одређивали су К. г\ 81егпесћ и Н. V. 81егпесћ. По Старој Србији и Новопазарској области одређивао је Милинковић. Све одредбе тачака по Албанији извршио је Ђурковић, а тако исто и већину у Македонији. Неке, као Охрид, Битољ и Солун, радио је у друштву с Хартлом; заједно су одређивали и тачке на путу од Битоља до Солуна. били добри, могу шкодити, ако се појави и збиља не проматрају .