Prosvetni glasnik

књнжевне обзнане

показао да не зна, да пронија није и не може бити својина ! Има још неких интересних података о начипу израде овога одељка — али о том ћемо доцније говорити Неколико последњих листа у овој расправи писац јо посветио баштини. Кад бисмо изузели цитате из Душанова законика које је он наводио, онда не би остала ни два листа за карактеристику саме баштине! Па и на та два листа писац је, да не додирујемо ситније грешке, начинио неколико замашнијих погрешака. Тако му је, пре свега, деФиниција баштине и нетачна и непотпуна. Он вели : „Ваштина у опште то је непокретно имање, које је наслеђено од аредака или добивено од цара (краља) као награда за извесну услугу, учињену лично њему или држави." Међу тим, као што је добро познато, баштина није била само »непокретно имање наслеђено од предака« или награда, него се могла и куаити, и онда се звала нуаљеница — баштина. Имајући то на уму, ми можемо с правом рећи, да је пишчева подела баштине на мирску и манастирску — иеоправдана, јер је учињена без икаквих разлога. Такву поделу још нико ннје учинио од познатијих исиитивача ове установе. Колико је нама познато, имају свега две поделе баштине; једна од г. Ал. Јовановића и друга од г. Новаковића. Први ју је поделио с правног гдедишта, узимајући у обзир саму природу и слободу располагања имањем, на: а) к уаљеницу, т. ј баштину прибављену куповином, којом је сопственик могао раснолагати по својој вољи, и на : б) дедовину, тј. баштину наследну, која остаје у породици као наследна својина свих колена. Други је пак учинио своју поделу, с погледом на права и дужности самих баштиника, и нашао да је баштина могла бити: а) властеоска илп независна (која је над собом имала само државног господара) и б) сељачка или иот'мњена (која је чинила део прве и чији су баштиници — сељаци морали вршити, покрај осталога, извесне работе властелину). — Према овоме, пишчева би лодела могла остати само у том случају, кад би била боља и оправданија од поменутих ; — иначе нема свог смисла. Даље, у деФиницији писац вели, да је баштина „имање добивено од цара (краља) као наград а за извесну услугу® итд. Ни ово тврђење пишчево не вреди за све случаје, у којима се јавља баштина. Пре свега, ваља наноменути, да земља није увек давана у баштииу, као награда за извесне услуге. 0 том лепо сведочц један хрпсовуљ, којим Душан уступа Дубровнику Стон и земљу између њега и дубровачкога залива у баштину, а за алату. Извод из тога хрисовуља, издатога 22. јануара 133 3.год. ПРОСВЕТШ! 1'ЛАСНИК 1892.

у Пологу, који је познат у препису с латинског оригинала у бечком државном архиву, има у Флоринскога («Пп.мнтники законодателвнои д^нтелвности Душана.« КЈевЂ. 1888., стр 153). У њему између осталега Душан вели : » и дах имб с милостиго и с утврвжд чњемБ РатБ Стопски са всћми мећами своими и заселки и с лгодми и оше им придахБ одб Пр^влаке ус-краи мора до дубровачке меће и селшца, ксћ су туди била и Посрећницу како оптече Неретва до мора, и тоизи все да имб кралгевство ми у багциноу и дЂца.т ихЂ и унушп ихн, а ок&ина дубровачка да ми дае на всако годигце на велим дат е сап иераерг бнетанкихљ одђ тогаизи мЂста дохотка кралевства ми и всЋ.т, коихљ БогЂ изволЂ госиоцтвовати кралквствомЂ ср^бскимЂ ио мнЂ — — ако ли ми не илатип на ром, да даде двоину." Овај хрисовуљ, дакле, јасно сведочи да ]е земља дата у баштину, а за годишњу алату од 500 перпера. На стр. 77. писац помиње, да су баштине „морале да дају к оње и да војују ао закону,« што такође не може вредити за све случајеве. Мало даље оиет, у жељи, ваља да, да покаже још једном приликом своје незнање — он додаје врло озбиљно: »Новаковић у свом издању Душанова законика, у члану 39, им I место речи коњи реч соИ, а ли то не&е бити гако (?), јер се никако не може узети за ондашње прилике, да је и властела као повлашћен сталеж, плаћала данак у новцу или житу, као прости сокаљници. Да је вдастела заиста давала коње, а не соћ може се већ и по томе судити, што исту установу (коју?) видимо и у целој западној Јевропи тога доба." Овим, дакле, речима писац, као што видите, „доказу.је' да властела није могла плаћати соћ него коње ! Који га је враг терао да се плете и да решава овако једно питање ? нисмо се могли у први мах сетити. Истом доцније, ту нам је загонетку одгоненула Срећковића Историја! — Наш писац није могао никако пропустити прилику, а да се не користи једичим онако дивним извешћем, као што је ово, што га сад наведосмо! Доиста, згодна прилика, да се сврше два посла о једном трошку: да се покаже своје високо знање и да се нађе аогрешка (!) у Новаковића. Овде ћемо наговестити само још то, да писац није знао за још један веома интересан Факат, који је од необичне вредности по карактер баштине и по којем је владалгц могао некоме зааисати у баштину земљу, коју је овај сам за. свој новац куаио. Да би доказали сва последња тврђења, навешћемо само неколико редака из једнога веома драгоценог хрисовуља Душанова од 1349. или 1350. године. којим је он потврдио баштину властелину Иванку 29