Prosvetni glasnik

222

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

и шсговој деци 1 ). Ти редовп гласе: „ИзволгешемБ божУемБ и хот $шемБ и волгего светаго доуха царство ми — ХрпсовулБ записа цјо си №.... коупплБ землго оу цшпоу оу градоу и сбздолб иа нсои црБквБ свстаго Илана крвстителга, и 1«фе фо си № коупилБ извбнб града землго и виноградБ землго одб гражданБ, такожде и прото (?) фо си № коупилБ и нивиге...... фо (си) те нрикоупити пли землго или виноградБ, и фо си 1€ приложилБ своге си штроке соуфе црБКвп светомоу Јоану крвстителго Този моу все мало гол^мо заппсоуе царБство ми оу бафиноу више писаноу како в и (нгемоу) записало царБство ми, такожде записоуе царБСтво ми Иванкоу и н ^гов^ д-ћци до в-ћка непокол$бимо никпмб соноузи црБквоу кок) СИ № СБЗДаЛБ света Јшана....) сб мелБницама и штрокп да (си) има и држи Иванко и н^гова д1;ца до в1;ка вђ всако ОЈТврБждение и достоиние царБ (ско) а и свободоу чистоу како всакоу коупеницоу лгоби за доушоу — — — црБКВБ записати либи комоу харизати коуде моу ге хот ^ћниге. И ©свободи моу царБство ми да не имаго ни едине работе царБства ми ни мале ни велике, ни да им не кое подани (е) : ни соки, ни присслице, ни иие кое лгобо налоге. тбкмо да соЈ) свободни.... бодни милостиго царБства ми, и оу сисмб зп записани да моу се не потвори царвство ми развћ едине нев^ре, а ни за едипое ино сБгр^шениге" Из свега овога види се: а) да је властела давала со&, иначе би било излишно ослобађати Иванка од н.ега, да га није дотле плаћао; — б) да се и од со(>а, који је био за све обавезан, могао по кадшто баштпшис н ослободити; и в) да владалац, овим актом, дарује само баштинско араво, а не земљу, јер је земљу за свој новац купио сам властелин Иванко. После свега тога, вредно ће бити да упознамо читаоце и с појмовима пишчевим о својини у онште и о бенефицији, пронији и баштини посебице. Али пре него што бисмо то учинили, иотрудићемо се да изнесемо неке «позајмице в , које је он чинио од Мајкова, Новаковића, Срећковића и др У новијој нашоЈ књижевности даје памсепрплика, да се често сусретнемо с једпим рђавим обичајем, по ком неки наши писци (обично млађи), радећи какав књижевни посао и служећи се чувенијим писцима, присвајају и преписују, са свим слободно, из њнхових дела, поједкне мисли, цитате *) Тај је хрисовуљ штампао у спомениву III. г. Љуб. Стојановић (стр. 3), и то на првом месту. Ољемује говорио и проФ. Фдорински у Шев. увивер. ИзвЈст. од 1890., св. VI., стр. 107. —

па и читаве страпе, и то онда наштампају у свом раду, без икаква упута на извор, пз кога су то поцрпли! Они то чине, очевидно, у намери, да пас увере како им је рад израђен темељно а по изворима из прве руке; да пам покажу и коју зрелију мнсао (наравно туђу), — а што је најглавније, да многобројчим цитатима пз споменика и туђих дела и ппсаца, до којих је теже доћи и разумети их предоче читаоцпма своју велику ученост. — На који се начин и с које се стране иочео увлачати у нашу кшижевност овај обичај — није лако погодити ; јасно је само као даи да се њиме баца веома тамна светлост на самосталпост такеог књижевног посла и да такав обичај иде насупрот и пајобичнијој пристојности, о којој се у књижевностн баш мора водити нарочити рачун. Сматрајући да такав начнн писања нашој младој књижевности може служити само на највећу штету, и да би га још за рана требало сузбијати, ми ћемо — пошто смо се уверили, да је наш писац у том погледу далеко отишао — изпети неке »позајмнце", које је он које где чинио од Мајкова, Новаковића, Срећковића и др. писаца. Карактеристично је, да су све те »познјмице* без икаквих упута на писце, од којих су позајмљене; навода има само неколико, и то на другим мести'ма, а тичу се само по две или три врсте текста: све остало писац нам је оставпо као свој самостални рад ! Позајмљени текст је или преписан „дословце® или је искварен и префразован ; по неколико фраза сливено је у једну, туђе мисли и речеиице невешто су расклапане и разбацане тамо амо, избачене су поједине речи и на место љихово стављане друге! Прпмера ради навешћемо нека места из ове књижице и расправе: а Баштина у ст. Срб а» од А Мајкова (Гл. срп. уч. др. књ. XXIII.), коју писац, у свом одељку о баштини, нигдв није поменуо. ,0 баштинсвим правом које је свима Сдовенима сдужидо за главву међу државиим п грађанским одношајима, неразлучно су свезана друштвена подељења и друштвена права и ирев'а томе баштансви одношаји бадају светдости и на друштвене одношаје.... То стоји да у то време која су се племена почела распадати на поједине породице и погдавиде пЈеменсве са својим породидама почеше присвајати себи више државни зпачај — да је онда и породична сопственост, која се дотде бројала вао опште имање цедога племена, поштоје раздељена била међу нородицама, постала законато имање ове и.1и оне породице.... То стоји да су Словенн, са свим ипаче него Немци, узимали земљу, на којој седе као основ своје снаге. Давде, сва властеоска снага састојада се у обдасти а не у достојанству, што га добише од краља. Још из давнашњих времена седеле су породице насвојој земљи, коју су држале као своју имовину, ади доцвије пошто се између целих племена оцепише бољарске породице, задржалаје свака своју земљу као својину, која се не да од ље одвојити, или као наслество од предака, назвавши га својом очевином или