Prosvetni glasnik

ВАСПИТАЉЕ ИЛИ ДИСЦИ1ТЛИНА

где се, тога ради, сва брига о народу и држави концентрише у руке неколицине власника, које подржавају читави редови чиновника — ту, разуме се, није ни мислити о правилном појимању народних потреба; њима се увек претпостављају интереси државни, који су, по бирократском схваћању, нешто одвојено од народних. Бирократама је увек било несхватљиво, да држава, као организована целина, постоји ради народа, а не народ ради државе, и да су, према томе, потребе народне и потребе државне једно и исто. Упорност са којом се бирокрација држала својих начела била је узрок многим смутњама, које су кочиле у нашем веку правилно развијање европских народа. „Тежњада се сузбију слободоумне идеје и потреба да се очува ауторитет државних власти и традиција изазвале су бирократску државу, одредивши у исто време карактер свима установама, које састављају државни организам и потпомажу његово Функционисање. Све су оне носиле бирократски тип, на и система школовања. Државе се оваквим установама имале су свој га180п сГе1ге, докле су могле заустављати струју напретка. Потпуно је пак уставити и уништити нису могле просто с тога, што стагнација није особина европских народа, који су на челу цивилизације баш за то, што имају и сиособности и подобности за све веће развиће и напредовање. А кад установе које постоје не могу више да задовољавају ни потребе, ради којих су поникле, ни нове потребе, које су се у друштву јавиле као последица све већега развића, оне губе своју основу, противу њих се диже незадовољство, а из њега се развија тежња, да се оне смене бољима и угоднијима. Стане ли се овим тежњама на супрот, рађа се борба, која води измени на боље. У тој је борби суштина живота и напретка. )> Развијајући овај ред мисли даље, ми смо у томе чланку казали, како је један од врло јасних симптома о неподобности бирократске државе, да одговори потребама новога времена било, као што већ иомињасмо, незадовољство са резултатима школовања, које је, као и све у бирократскимдржавама, било бирократскога типа. ((Система школовања није била извршена тако, како ће задовољити разнолике потребе образовања целокупне масе наПРОСВЕТВИ ГЛАСВИЕ 1892.

617

родне, него јој је извршење било руковођено смером, да подмирује поглавито потребу бирократске државе у чиновницима, који ће вршити разноврсне послове у држави. Код овакве системе школовању, разуме се, није био задатак, да спрема раднике за живот и корисан, продуктиван рад у друштву, него само за онај ограинчени број нослова, од којих зависи правилно функционисање државно. Школа је постала, у неку руку, Фабрика која је држави лиФеровала чиновнике, а тиме је промашила свој задатак, који је и чини корисном установом у друштву. Школа може и треба донекле да врши и ту задаћу, али никад не треба да се заборавља, да јој то није и једина задаћа." *) Многобројним последицама, које су се одовуд развиле, крај све њихове разноврсности, било је то заједничко обележје, што су се све оне, без разлике, сметале да се школи схвати прави смисао и задатак у друштву. Ово нарочито вреди за средњу школу, на коју је држава налегла свом снагом својега ауторитета, те је, с тога баш, понајмање доступна била реФормама, за које се одавно и често почео дизати глас. Не могући продрети у средње школе, оне су у основној школи нашле згодно поље за свој утицај, јер је она, због мање зависности од државе, приступачнија била реФормама. Као што ћемо носле видети, реФорма у духу педагошких захтева прво је тамо продрла, истиснувши рутину, која је дотле била свемоћна, па се одатле распрострла и на остале школе, те, разуме се, ни средња није могла остати незахваћена. Задовољавајући се- за сад овом општом напоменом, мислимо да нам је потребно на овом месту разабрати по реду, колико је то могућно, све штетне последице по морално васпитање ученика, којима је повело овако иогрешно и једнострано схваћање и задатка школина и одношаја, у коме она треба да стоји према држави. Да се вратимо, дакле, на мало час наведену одбрану дисциплине у ужем смислу, која од ученика тражи безусловну послушност и у њој још налази неки васпитни елеменат. Из онога што смо довде говорили о зависности школе од државе и о 1 ) Одјек бр. 12 — 19 за 1892. год. 80