Prosvetni glasnik

6АСПИТАЊВ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА

621

управљали његовим животом и памећу ? Ко му је, најзад, и дао то право ? Право говорећи, његови се одношаји ни сад нису ни у колико изменили; дотле су били одношаји подвлашћености у васпитању и настави, а сада настају такви исти одношаји у служби и друштву. И са свим је природно, да ће се онако исто човек понашати у новом животу и положају, како су га нагонили дотле да се понаша. ))1 ) У потврду ових мисли и иогледа о штетности овако бирократски схваћенс дисцинлине, ми бисмо могли навести по овом нитању исказане мисли и многих других педагога и публициста не само руских него и страних. Нама су се бар учиниле мисли, што их о овоме гштању исказа Доброљубов, тако очигледне, да не увиђамо потребу да се и даље на овоме задржавамо. Особина је ових мисли, како се нама учинило, не само та, што обарају својом истинитошћу оправданост васпитном значају безусловне послушности — а она се поглавито и тражи дисциплином у ужем смислу — него што, покрај тога, изазивају у човеку жељу, да о овоме питању размишља и упућују га правилноме схватању његову. Због тога им и дадосмо оволико места, а мишљења других педагога имаћемо прилике у току ове расправе више пута навађаги. Великој зависности у којој стоји средња школа п^ема држави, а нарочито држави бирократској, биле су и многе друге штетне последице, а не само небрига према правом васпитању, које је заменила дисциплина са тражењем безусловне нослушносги. Где школа није орган у друштвеном организму него ироста машина за лиферовање чиновника потребних држави за ограничени број послова, од којих зависи њезино правилно функционисање — ту, разуме се, не може бити говора ни о васпитном утицају наука, који се може имати само онда, кад се наука учи из ираве истинске љуоави према науци, а не ради титула, права и користи, које се могу помоћу ње да добију. И да не говоримо о томе, како лако може настуиити опасност (кад се попуне сва места за које се ишту таком школом спремљени људи), да се човек, про204—205 ,а,об Р ол 'У бов ' Оочинен1л, I., 198-99, 201—202.

шавши кроз школу, наједанпут, нађе избачен у живот без икакве спреме за њ оиет је јасно, да од овога и оваког образовања не може бити користи, јер се тако мути прави смисао учења и уносе се у њега елементи, који му могу одузети или ослабити васпитии утицај. А међу тим сви признају истину, јер нико не може да је оспори, да школа за свој моћни утицај дугује врло много науци. «У науци се крије — вели Пирогов — такав морално — васпитни елеменат, који никад не пропада без трага, па ма какви да су јој преставници. Наука врши своје и, утичући на ум, утиче и на морал в . Пирогов је био толико одушевљен овим уверењем о васпитном утицају наука, да се питао : Д1е би ли било боље кад бисмо, у место толико пута пробаних покушаја, који нам нису испадали за руком, да подигнемо моралност помоћу чисто моралних мера, обратили сву радњу школину на развиће здравога смисла изучавањем наука? Развивши здрави смисао у новом покољењу, нама не ће бити потребно много се брпнути о његовој моралности. Где је више здрава смисла, ту је и моралност увек боља Само кад би наставник умео тако преставити истину, припадала она ма којој науци, да је ученик схвати како треба, она не ће остати без утицаја, јер свака истина, и аистрактна и конкретна, има у себи и васиитне снаге. Остало ће довршити индивидуалност онога, који је усвојио истину. И тако ја не одбацујем ни морални утицај наше школе, али га тражим једино у самој науци и према томе захтевам, да су наставници, представницинауке,у исто време и васпитачи. Захтевам од њих, да се постарају, користећи се васгхитном снагом своје науке, развити у својих ученика здрави смисао и љубав према истини, те да тако побољшају и морал будућих покољења. У овоме ја налазим несравњено више иогодаба за успех него ли у издвајању наставе од васиитања, које се поступно увукло у нашу средњу школу на штету и науке и васпитања. Како ја мислим, и здрави смисао и карактер и воља ученикова развиће се много више за два часа учења код једнога или два озбиљна наставника, него ли што ће се то постићи непрестаним надзором надзорника и наставника. Без здравога смисла су и сва морална правила без —