Prosvetni glasnik

— чг Ј

0 22 НАУКА и

смисла« 1 ). Говорећи овако одушевљено о васпитном утицају наука, Пирогов, разуме се, није мислио на она знања, која се у школи целе године пабирче, како би се на испиту и ради испита показао неки вајни успех. Шта више, нама се чинн, да је Пирогов овако говорио баш с тога, што му је пред очима била стварност са свим противна овоме идеалу, који је он, њу посматрајући, истакао као највишу цел> школском образовању и васпитању. А каква је та стварност, најбоље нам је показао Писарев, који ју је тако верно насликао, да не можемо одолети жељи, да ту слику овде не изнееемо у толико пре, што је у њој илустрација данашњега школовања, како је усвојено у целом свету. Нрегледавши шта се све, без икакве системе, учило у гимназијама, Писарев налази, да се једино моћи заборава има захвалити, што се све то могло савлађивати. (( Сву воду реке Лете, од како су је нресчале пити душе, које стугшше у елисејска поља, почела је трошити омладина што се учи, те са младићском жеђу упија њену животворну струју. Омладина осећа, да јој је та магична вода једино срество за епасење. Само помоћу ње она може издржавати своје многобројне испите; и издржавши њезином помоћу последњи испиг, омладина чисти на свагда из своје главе непотребне и често једне другима противне ситнице, којима се пунила глава. За време школске године ученик задржава у глави само онај малени делић из сваке школске књиге, о којем учитељ може питати на првом часу који дође; у његову мозгу жпве у једно исто време, независно један од другога, одломци разних предмета; како се ниједан предмет не савлађује у свој својој целини, то ти комадићи живе сами за себе. А кад наступи време испита, тактика се одмах мења; ајнс, цвај, драј: разбијени се одломци здружују , приближују се један другом по реду који се тражи Почиње се парадно марширање њихово кроз мозак беднога гимназисте; по реду испита пролазе нредмети један за другим и сам гимназиста испитује на себи ред најразноврснијих промена: данас је Архимед, после три дана Цицеро, после недељу дана Омир;

НАСТАВА > и ? на послетку, сав се тај ред метаморФоза завршује тиме, што се победним лаворовим вемцима увенчани тријумФатор, понос и дика" гимназије , гхретвара у младо теле, води преко Ферија у село, да тамо надокнади за време јесењих, зимских и прољећњих трудова утрошену снагу. Ту се већ заборавља све до последЕБе капље; физички живот задобија сва своја права ; гимназиста стојп на развалипама своје учене величипе и — теши се мишљу, да је то општи закон у свету". 1 ). Ово је тако верна слика да јој се нема шта додати; она нам показује, како се школовало пре 30—40 година, а наше нас искуство уверава, да се ни у наше дане није тако много иошло у напред, те да се ова слика не би могла применити и на данашње школовање. Свакојако јс очигледно, да Пирогов, уздижући онако одушеељено васпитни значај иаука, није могао имати на уму овако њихово учење. То нам, у осталом, тврди и његово захгевање, да наставници нађу педагошка, а не дисциплинска средства, како ће подстаћи и постојано одржавати пажњу ученика, ту прву основну иогодбу свакога и научнога и ирактичнога рада и самосталности, у разреду на часу и заједничким радом са ученицима водити их вишнм појмовима, у којима и треба да је суштина образовања. Ну, покрај овога, Пирогов указује и на много других педагошких сила, на које се школа може ослонити у вршењу свога васпигнога утицаја, не прибегавајући дисциплинским мерама и нарочито избегавајући захтевање безусловне послушности. А данашњој је школи баш, традицијом завештан, главни посао интелектуално образовање, коме је најјачи потицај успех на испиту, крајњи смер — право на државну службу, а потпора у неправилно схваћеној дисциплини, која, унраво ради лакшега извршења тога посла, тражи од ученика безусловну покорност вољи наставниковој и правилима школским под претњом и страхом од казне. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

!) Пирогов, Собраше педагошч. статеВ, стр. 187—189.

') Писарев, Сочинешл, У, 3—4