Prosvetni glasnik

648

владао грчком царевином; ади је заиста чудновато, да ти излазиш са неким разлозима и да захтеваш да ја мислим тако ропски, те да ти данас, кад сам постао господар од целе царевине и кад сам ојачао да могу потражити ц оно одузето — својевољно уступим вароши, које тп нисам ни онда кад бејах у неприлици, и кад ме Грци жестоко гањаху, и кад се надах да твојом помоћу постанем господар од осталога, и кад све око мене изгледаше суморно. Ја сам и онда волео пре умрети, аего ли пеку нискост учинити; а тебе сам и овда уверио да ми грчке вароши признаш. Да ја нисам био и да ни сад нисам неправичан ни вероломан, мислим, да је овим што рекох већ доказано; а ако ти желиш да будеш бар сада правичан, кад до сада ниси био, онда подај Акарнанију, Тесалију и остале вароши Маћедоније, које ги заузео, а за л>убав пажње и пријатељства које си ми у нужди указао, нећу нп да се сећам пређангае неправде, све желећи да првашњу веру и заклетву обновпмо па да опет првјатељи и савезници будемо. А колико од мене зависи, ја ћу се опет трудити да се иокажем достојан твоје пажње и твог прнзрења- Али ако си ти једном за свагда наумио и научио да од правде ц заклетве нс водиш рачуна, ја у том случају ништа грчкога уступити нећу, а позваћу се на Бога, заштитаика заклетве, и на људе, који, као и сада, при мом позиву на правицу ц вољу, да се раг отклони, присуствоваху и при полагању заклетве, па ћу притећи оружју да спасем оно што је остало, и да повратим што је одузето, а носледице и одговорност рата нека падпу на тебе вероломца." Император Кантакузин овако одговори царевом замерању, а цар као свестан своје кривице и свога вероломства, ућута мало немајући шта противурећи. После замоли императора да се од друштва одвоје па да насамо поразговарају о спору. Кад се удалише цар у четири ока признаде императору да је савез и заклетве заиста парушио, заузев грчке вароши, али их опет није хтео вратити, молећи да се император сети доброте коју му је некад учинио, па да и он сада њему учини, пристајући да утврде мир на основу стања после рата. Император не пристаде и разиђоше се несложнн, један у логор, други у Солун, заказавш да се сутрадан опет састану. Кад се сутрадап састаше, дуго п дуго дебатоваше о тој стварц, адп нитц хтеде један нити други попустити, н ако је цар отворено признавао и нред Србима и присутпим Грцима, да се неће и да се није нпкоме тако дивио, нити се кога тако бојао као имиератора Кантакузина, који му је на састанку тако пмпоновао,

да га је страхопоштовање, које му је улио, иза сна будило, да се налазио у непрнлици и да сву ноћ није могао заспати, кад је с вечера замишљао с киме има ратоваги'). На самом састанку пигао је император цара: чега се ради подвргао толикој срамоти, да себе уврстп у млетачке сенаторе, кад је он оденут већим ц сјајнијим достојанством него сви они? Што се њега бојао, одговорпо је цар и додао: да није никакво чудо што ту срамоту сноси, већ је чудо што није у нешто горе и неугледнпје огрезао, па је јавпо прпзнао да га се боји; али му зато ниједну варош осим Едесе, Бера п осталих варошица, које се беху императору већ предале, ннје хтео вратити, и пудио мир на том основу. Цар се у осталом заклињао и прнклињао, да се око вароши тврди не толико из грабљивости колико од стида, а стидео се не само својих људ(!, него и свију владалаца на земљи, да се покаже тако поражен страхом од императора, да толике вароши које је одавно био задобио великим жртвама, трудом и онасностима које је с војском делио, сад без борбе напусти. Император, увиђајући да се до споразума не може доћи, рече цару: „Тн видиш моју благодарност теби, као што видиш и да нисам изостао нити ћу икада изостати од дужности, коју ми цријатељство према теби налаже. То веродостојно сведочи прошлост, а не мање и садашња прплика; али кад се ти баш никако недаш навести на дужност ц правицу, мора се ратовати подобно зверовима; јер и звери прво беже кад их ловци појуре и гађају, и колико год могу пзбегавају борбу с људима; али кад се у нужди внде и осете опасност ту, онда се окрену п бране тако упорно, да п свој живот ви у што не рачунају. То исто морам и ја сада учинити. Ја сам особито желео да до рата с тобом не дођем п да ти прпјатељ и савезннк будем, што би и правично било, да ти се колико могу одужим за прошасту твоју доброту, али кад си се тп узјогунио да си неправичан и да од грчких вароши, које си крпвдом узео, не одустајеш: онда држим да је п мени у дужности, да радим што мислим да је Грцима од користи, и да не трпим гледати Грке потчпњене Србпма мимо сваке правице. Него сада, како ми није дошла спремна војска, и сам ћу се Ј ) Права детињарија! Император се овако стидно хвади, да би се ваљда оправдао што је морао, вао што ће се доцније видети, попустити Душану. Ади у опште император, говорећи о своме јунаштву иди о осталим својим врлинама, хвали се до понижења. А колико је и сам веровао у своје врлине, види се из тога, што на више места прича, да је у небесним визијама и ноћним екстазама потврду о томе с неба добивао!!