Prosvetni glasnik

КЉИЖЕВНЕ 0БЗПЛ11Е

студија изнети читаву једну геолошку историју за узастопним Фазама, које се подударају с Фазама стварања земних бречија®. После ових неколико речи о значају јеличког метеорита аутор излаже његов хемијски састав, и разматра његову структуру, па долазн до резултата: „да се супстаиција јеличког метеорита састојп од шљунка еркслебепитова, цементованог са опгатом масом од монтрежита*. Јелички метеорит не личи па стене, које су се од једном створиле, и његова је геолошка историја сложена. Ово иовлачи за општу теорију о метеоритима врло значајне последице, које се косе с гледиштем, по коме би се метеорити изједначили с „летећим звездама 4 , па даклеис кометама. »Метеорите морамо сматрати, тако завршује Меније, као производе неке средине, у којој се врше геолошки процеси, слични са овима, што се на нашој земљи виде«. — 2) долазе два омања чланка од потписаног, који су продужење његопе »Грађе за геологију и палеонтологију Источне Србије®. У једном — „Келовеј код Вршке Чуке" — констатује се на основу палеонтолошке студије сакупљепих фосила (ЗГерћапосегаз тасгосерћаГит 8сћ1о1;ћ., Рег1врћтсГеа Васћепае 8олу., 1^у(осегаз врес., ВеГетпИев вићћазШиз 21е1;еп, Р1еиго1от.аг1а с{. з1па(а ГЈвск., Р1еигоГота.па арес. тс1е1;., Теге1>га(и1а виђсапаИсиШа Орр., Ес1ипои).еит §-еп. брос. и отисци фосилног биља) доњи део келовејског ката јурске Формацпје, што још внше увећава шаренило геолошких Формација на Вршкој Чуки, која је до пре неколико година сматрана за монотон терен (Т о и 1 а), и што уједно даје ново доказ за пнтересан прекид у геолошкој хронологији, којим се одликује Источпа Србија. — У другом чланку описује се један нов белемнит — Ве1етпИе8 [еггидгпеиз Нас1о^. — који је потписани још пре две и по годипе запазио у фауни »клауских наслага« код Црнајке а сада на.пао и у богатој Фауни из истог нивоа са Гребена. Од великог палеонтолошког значаја је ова нова Фела по томе, што нам доказује, да су „клаватни белемнити« живелн и за време горњег догера, и да нису, као што се то досад држало. изумрли још у доњем догеру. — Зј на треће место долази повећа расправа г. Михаила Живкови&а, предавача ириродних наука у зајечарској гимназији. Још првим радом својим — геолошким прегледом црноречког округа који је изашао као допуна Мачајеве монограФије црноречког округа, писац је показао примерну ревност и велику вољу за геолошка путоввња и збирање материјала, а овим својим радом показује нам се и као самосталан радник на геологији Србије. Рад његов — „Терцијер средњега дела Тимочког Басена« — подељен је на два дела: геолошки

655

и палеонтолошки. У првом делу износи се прво топограФски преглед терена. »Терцијерни се терен у средњсм делу Тимока дели у главпоме па два дела: на терцчјер дуж Тммока, и натерцијер у данас изолованим басенима. Опај дужТимока можемо поделитина терцијер зајечарскога Тимока, од Девнице до Заграђе, и терци^ер кња жев ^чког Тимока, од Заграђе до Књажевца. Терцијер у изолованим басенима такође се може поделити па два басена: на СлатинскоБелоречки и на Шарбановачко-Сумраковачки. л За тим се говори о еруптивним стенама у терцијарном басену средњег Тимока, и разликују се старије и млађе еруптивне стене. У прве долазе: еуфотити (па два места, готоио на крајњим тачкама терцијарног басенп) и стене из илемена мелафира (у једној уској зони дуж западпе обале басена), а у друге: трахити (мало распрострањени) п андезити, који чнпс један велики еруптнвни масив, што со простире ) главпоме са С. на Ј. у дужину од 60 кт; овп су андезити „избијади на површину за време мсдитеранско. 1 ' Као други чланак у првом гсолошком — делу своје расправе писац нам изиоси тсктонику описаног терена. Не знамо, за што овде нпсу ушле и оне напомене, које писац доноси на крају целог геолошког одељка и после стратиграФпје (у засебном чланчићу: „прилози за геологију Србпје и плашшскога лука Источна Србија — Балкан«). Макар да јс писац обратио велику пажњу на прибирање материјала за овај чланак, ипак је испао врло непоуздан. Убирање геолошких творевина приликом стварања планпна Источне Србије вршило се тако, да се слојеви у овом крају у главноме простиру од ССЗ. на ЈЈИ.; има иодступања: око Рготпне и Заграђе. Писац констатује, да терцијарнп слојеви (сем најмлађих — левантских — који нису убрани), имајући приближно исти правац простирања са антетерцијарнпм, редовно су са њима дпскордантни, т. ј. да је угао нагиба већи у антстерцијарних слојева но у терцијарних. Ово се не слаже са оним, што смо ми констатовали у доњем Тимочком Басену, и што је запажено у јужном Банату: да су све геолошке творевине, почевши од најстаријих, па аакључно са сарматским, сложно убране, да је дакле главнз набирање пршено и извршено по свршетку сарматске етаже. Ну ово би се ипак могло објаснити с претпоставком, којој заиста ништа не смета, да су се поједини делови овог планинског лука у разна времена стварали: доњи Тимочки Басен и јужни Банат по свршетку сарматске етаже, а терен црноречког округа још пре тога и поновно по свршетку сарматске етажеј процес набирања у тимочкој зони се с поменутим постсар матским убирањем завршио, а у јужном Бзнату и