Prosvetni glasnik

743

не само што није средство, помоћу којега се достиже та идеална хармонија, што је у зачетку у свакоме од нас, него је још сметња, нрепрека, творцем подигнута. да се тај идеал достигне. У томе баш неопходном закону кретања у напред и јесте смисао онога плода дрвета познања добра и зла, што га је окусио наш праотац. Од природе здраво дете рађа се на свет, потиуно задовољавајући захтеве хармоније у погледу правде, добра и лепоте, којих зачетке носимо у себи; оно је близу неодушевљеним бићима — биљу, животињи и природи, која нам оличава ону иравду. лепоту и добро, што и ми тражимо и желимо. Човек се рађа савршен —- то је велика истина, коју је још Русо изрекао и која ће остати кае камен тврда и истинита. Родивши се, човек оличава собом прототип хармоније правде, лепоте и добра. Али сваки час у животу, свака минута увећавају простор, количину и време одношаја, који су се, у време његова рођења, налазили у нотпуној хармонији, и сваки корак, сваки тренут прети опасношћу да наруши ту хармонију, и сваки доцнији корак и сваки доцнији тренут прети новом опасношћу и не даје наде, да се поврати нарушена хармонија." Отуда, по Толстоју. долази, што већина насгавника заборавља да је детиње доба прототип хармоније, те развиће. које се независно управља по неизмењивим законима, узима за циљ. Међу тим, што се дете више развија, све се више удаљује од некадањег и уништенога прототипа хармоније, те све теже и немогућније ностаје достижење савршенства одраслу човеку. «Васпитање квари, а не исправља људе. Што је дете више покварено, то му треба дати више слободе." 1 ). Овај је парадокс са свим јасан из онога, што је напред говорено, те се и не ћемо упуштати даље у анализу погледа гроФа Л,. Толстоја, за које се може рећи то исто што већ рекосмо за Спенсерово дело о умном, моралном и физичком васпитању: — у њима је пуно практичних поука, изведених из брижљивог проучавања детиње природе и живота, али они не чине систему. која би могла одговорити свима захтевима критике и измирити разноврсне погледе о овим питањима. *) ГроФ Л. Тодстој, Сочинета IV, стр. 2В0 — 232.

Толстој је, као што рекосмо, покушао да ове своје мисли о васпитању изведе на практици. Из онога што говорисмо о његовим погледима јасно је, да он сматра детињу слободу као нешто неприкосновено, да у школи не могу имати места никаква правила, која би је стешњавала и да учитељ треба да се покорава у избору метода и материјала својим ученицима, управо њиховим прохтевима и задовољству. Ако се деца оставе сама себи, она ће се врагити на пут добра — тако је провиђење све то леио удесило , по мишљењу Толстојеву. Његова школа у Јасној Пољани преставља према овоме, разуме се, врло шарену и карактерну слику, коју нам је он сам уметнички нацртао описујући је у својим делима. Ту се он, пре свега, ограђује напоменом , да не мисли цртати слику онога што је потребно и добро за школу, већ хоће да изнесе право стање и истинити опис школе, како се она стварала и створила поступно из начела, која су у њу уносили и учитељ и ученици. «Покрај све превласти утицаја учитељева, велиТолстој, ученик је увек имао нраво не ићи у школу па шта внше, и кад оде, није био дужан слушаги учитеља. Учитељ је опет имао право не пуштати к себи ученика и могао је утицати свом силом на већину ученика, на друштво, које увек састављају ученици. Што даље иду ученици, све се више разгранава и предавање и све неопходнији постаје ред. Због тога баш, при нормалном, ненасилном развићу школину, што се више образују ученици, све снособнији постају за ред, све више и силније осећају потребу реда и све је еилнији у том погледу утицај учитељев. То се правило утврђивало у јасно-пољанској школи непрестано, од њезина постанка. У почетку није могућно било делити школу и наставу ни на разреде, ни на предмете, ни на одмор, ни на часове — све се само собом сливало у једно, и сви покушаји распоређивања остајали су узалудни. А сад су у првом разреду ученици, који сами траже да се врши пропис и незадовољни су, кад им сметају при предавању, те сами терају на иоље малишане, који к њима трче." Да видимо, како сам Толстој оиисује ред у својој школи. «Учитељ улази у разред. На патосу