Prosvetni glasnik

885

човека, независно од свега што и иначе на њега утиче, и много доприноси, да он ностане равнодушан према свему што је озбиљно и важно, лакоуман, лен, Фриволан, спор у мишљењу, непажљив , варалица, лаж.вив, дивљак, иодмуклица, те се као чума шири, и при иначе строгој дисциплиии, зао дух по атмосФери школе, у којој је рђава настава. Добра пак настава чини да је ученик окретан, нажљив, вредан, тачан, озбиљан, мисаон, послушан, отворен, поверљив, пун љубави према истини, приступан ; — где се у школи настава води добро, ту се одмах осећа и благодатни дух, и ако се не види никаКав нарочити покрет, који га изазива. И доиста, ако узмемо реч „добра настава" у правом јој смислу, ми не мислимо просто : да ученици треба нешто да науче, него да што науче изуче како треба, да дух из којега истиче настава, те обухвата дух ученички, буде племенит и добар, дух реда и задовољства, љубави и поверења, а не дух строгости и власти, сграха и плашења, тмине и охолости, једностраности и педантерије — једном речју наставник треба са свом преданошћу да се пренесе у појимање и потребе својих ученика." х ). У овим је редовима Хирцел не само иоказао иотпуну сагласност са мишљењем, да се идејама може утицати на вољу и осећање, па према томе и на стварање карактера у човеку, него нам је још врло лепо обележио и значај добре наставе у васпитању, о чем смо ми довде, на неколико места, узгред по где што напомињали. Али нам, крај свега тога у њима није показат психолошки процес овога утицаја и улога сазнања, свести, у нсихолошкој еволуцији у опште, а моралној посебице. Како се нас нарочито тиче ово последње, то мислимо да не ће бити на одмет чути, како Гијо овај процес објашњује. «Као што идеја, вели Гијо, даје живот интелекту, уму, тако исто она даје живота вољи, у којој је управо и суштина моралнога живота. Сила је идеје, у самој ствари, сразмерна броју свесних стања, над којима влада и управља. Који буде радио сагласно са идејом, осећаће ту руководну силу идеје ') Шгге1, Оутпаб^аЈраЛа^оЈрк, стр. 219, дитат наведен у Шрадеру као једна поторда више његову зчнпљељу о васиигном утидају наставе, стр. 100.

обрнуто сразмерно слепоме физиком потицају на покрет, ако га буде у исто време. А радити сагласно са идејом значи хтети, одатле се и почиње морални живот. Захваљујући идеји, сваки се рад одмах Формулише нред моралним осећањем, које га оцењује по вредности. Ова оцена, због навике, бива моментано не само у будном стању него и у сомнамбулском сну. Мислити о радњи, значи процењивати и оцењиватп је имајући на уму сву масу последица, које она повлачи за собом. Код првобитних је народа, као и код мале деце, карактерно то, што су њихови морални импулси неучвршћени и непостојани; боље је рећи, у њих и нема постојаних импулса и све њихове жеље истичу из физичких потреба — глади и жеђи. И сама љубав не нрелази код њих у ненаситну страст, која све друго искључује. Све су њихове емоције моментане, и с тога се они врло ретко могу потчинити утицају руководних идеја и радити што у име дужности. Они нису без моралнога осећања, само што се то осећање изјавлзује тек у даноме тренутку. Првобитни човек управо има само моралне каприсе, а не организовано морално осећање — њему је много лакше постати јунаком, него ли искрен и праведан човек. И каприса његових, били задовољени не били, брзо нестаје без икакова трага, јер то што му смета да уздржи своје жеље не даје му ни да их дуго задржава. Жеље се у њега брзо јављају а брзо и гасе, јер дивљак није у опште способан ни за какво усиљавање; сазнање је његово још недовољно јако, да би се побуде могле у њему дуго борити, а да се не истроше избивши нагло на поље. Дивљак не зна, како да се понаша, а то дознаје тек помоћу врло сгторе еволуције". „Прогрес, којим се уноси ред у ово царство каириса, тренутних и некоординираних импулса, замењујући их поступно импулсима који, сагласни један с другим, дуже трају, тим самим ствара кара ктер. Имати карактер значи своје понашање удешавати према неким емииричким или теоријским правилима, према неким руководним идејама, које у живот уносе хармонију и лепоту, дајући јој тиме моралну вредност. Имати карактер значи владати импулсом доста снажним и сталним, да потчини себи