Prosvetni glasnik

ш

НАУКА н НАСТАВА

јих облика породичне оргаиизације код Грка, ради потпуности да иоменемо и спис американца Моргана 1 ) ,Лпс1еп1 80С1е1 ;у," да део овог сппса, који не говори о Грцима, нема особитог научног значаја. За одређивање најстарије организације грчких родова (генса) и Фратрија Морган не оснива своје учење на Фактима, него по сличности грчкнх гентилних односа са њему добро познатим ирокеским геисом. Тешко да је која друга породнчна организација била тако исиитивина, као римска. 0 томе се лако можеио уверити, само ако погледамо у који му драго уџбепик историје римског права или римске старине. Али с друге стране, испитиван је само онај облпк породице, који је ностао за време старог патрициског права, и дуго је време сачињавао искључиви предмгт римскога ирава. Па овај је облик, као што смо у уводу овога чланка видели, н био нризнат као прототип оиште породичне организацпје. Испитпвања, ради проналаска старијих облика породица, у римском праву и нема. Ово велим зато, што, осим напред поменутог исиитпвања Кленцовог о иравима когната, других и нема. Овде се нзузимају : дело БахоФена „Баз МиМеггесМ" н једна глава у испитпвањима Жиро-Тејлона „Гез оп§тез (1е 1а ЈатШе". А међу тим има непобитних Факата , који тврде да то ннје тако, т. ј. да иатријархална организација римске породице није особина римскога народа, која је од старпне наслеђена, већ је она постала у Риму , у недрима нрве римске патрициске општине, условљена нарочитим историским околностпма. Није узалуд што Паипнијан мисли, да је римска ра!иа ро1ез1;аз ноникла услед државног жпвота у Риму и њен постанак приписује законодавној радњи првих царева 2 ). Очинску власт, сличну патрициској, и принцип агнаства , није донео са собом плебс у Рим , ово Ге новц елеменат слободнога, алп не пуноправног римског насеља, које се еастојало из становника разних суседних општина градских. покорених Римљанима. Ну, у крајњем случаЈу, како претпостау свом недавном спису »Без ргет^сга ћаШагЉ с!е ГЕигоре« сматра Пелаоге за Хамите, ади се на крају свога дела одриче да то безусловно тврди. ') Пред собом немам сада дело Луиса Моргана, које носи наслов »Апс1еп4 аосае^у, ог Кеаеагсће 1п 4ће БЈпез о! Нитап Рго&геаз Ггот Зауадегу, Љгои§ћ Вагћапзт, 1о СгуПЈзаиоп« пи на немачком језику, али имам номенуто делде Еп§е18-ово, и чини ми ее да се према ономе што је Е. Еп§е1з изнео на основу Морганових испитиваља, »е може тако олако нролазити мимо исграживања Моргаиових, као што то чини г. Сокољски. Ми ћемо бар у изводу на крају овога чланка донети резултате Моргановог иснитивања односно иородиде, па нева читаоди пореде. Прев. 2 ) РарЈшапив 1п со11. 1е§ит Мозагсагит е4 Котапогит, VI, 8. Сит ра4п 1ех ге§1а ЈеЛегИ јп Шит уИае пес1здие ро4еа1а1ет. Сч. Бјои II, 26.

вљају бољи представници науке историје римског права, римска ра1;па ро1;е81,а8 и приепство агнатства дуго су време бпла уређења, непозната плебејима 1 ). Испитивања римске породичне организације у правцу, којп је ночео Клепце, а на основу наведених дата, допринела би се пе мала корист упоредној исторпји права ; но јпш и сад се може рећи да су се у старом римском праву , упоредо с патрпјархалном ор1анизацијом породице, сачували трагови старијих иородичнпх облика. Остаје нам још да кажемо коју реч о испигивањима, која се тичу породичног живота старих Словена. Односно овог испитивања, пре свега да нриметимо ово : да су сва та испптивања написана под утицајем учења старе школе о патријархалној породици , као о првобитпом облику породичног уређења у опште. Ето зашто код ових испитивања не налазимо да је обраћена пажња на онај богати матерпјал, који показује старије породпчне облике код старпх Словена. Наш летопис и Сћгошсоп Козме Прашког иесумњиво тврде да се брачни односп наших предака никако не могу сматрати као одређенн, за тим што се у њих налазе трагови суделовања жена, а при таким условима, није могућна била патрпјархална организација породице 2 ). Али испитивачима није сметало ово тврђење наших летописаца, да код неких словенских илемена није било брака; они су то тумачили тиме што је у очима калуђера, летописца, сваки облик брака, који није одговарао хришћанском , изгледао као ванбрачни живот, а описе Козме Прашког сматрали су као пронзвод Фантазије , производ удаљен од сваке истиие 3 ). Не гледајући на ово поменуто гдедиште, не може се а да се не призна, да ће правни псторик наћи у испптивањима старе сдовенске породичне организације масу богатога, а доста обрађенога материјала. Нарочито се може обратити пажња на нспитивања Мацејевскога (у његовој исторпји словенскнх законодавсгава и у чланку \^1е1о^еиз1\уо и 81отап у РатеШкЈ оЛгхејаћ, р18тЈеп') Каг1о\^а, П1е Еогтеп Дег гоет18сћеп Еће ипД Мапиз, р. -15; Моттвоп, Коет. Еогесћип&еп, р. 28, 356. 2 ) Сведочанства наших летописа овде нећу наводити, оии су већином познати. Да паведем само казивање Козме Прашвог (текст позајмљен од г. Котљаревског, Старине правничког ж .1В0та балтиских Словена, стр. 83): е4 граа соппиМа егап! 111 Јн соттиша. Мат тоге ресиЗит 81п§и1о8 ас1 пос1еа поуоб ргоћап! ћутепеоа, е! зиг^епке аигога 1ггат §га(мгит сорићпп, е!; 1'етгеа гирап! У1пси1а е!; ић1 иох ђ[иетдиат оссирага!;, Ил Гивиз рег ћегћат ћопЈобае агћопз вић итћга (1и1се8 сагрећа! зотпоз. 3 ) Тако се изражава о казивању Козме Прашког про Фесор Котљаревски (Старипе, стр. 83), зато, што је такво стање живота, где пикако није било брака, са свим непознато у исгорији. Вернију одену о тачности летописних казивања налазимо код г. Азаревича (»Руссип бракт,*, вх Журпалч, Гражд. и Учид. права, V 1880 года, стр. 89).