Prosvetni glasnik

218 РАДЊА ГЛАВНОГА година учитељске сдужбе с тим, да ово уважаван>е има вредити само за пенсију. V. Прочитан је реФерат г. Дим. Јосића, проФесора, о двема темама израђеним према расписаноме стечају министарства просвете и црквених послова, од1б. децембра 1891. год., ПБр. 18.370., РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. На своме 562. састанку, од 20. јануара ове год,, почаствовао ме је Главни Просветни Савет избором: да прегдедам две расправе, за које је расписан стечај од стране министарства просвете и цркв. посдова са наградом од 250 динара за ону, која буде најбоље израђена. Поводом расписанога стечаја пријавише се мивистарству само два писца са својим расправама. Те су расправе: 1., „Мисли о иобољшању нашега народнога образовања и — и 2., „0 ширењу иисмености и образованосги у народу " од У + 2. Ја сам обе расправе пажљиво прочитао, те имам част поднети о н>пма своју оцену. I., Ћ Мисли о иобољшању нашега народнога образовања " има мото од Лутера: „Бдагостање једне земље не зависи тодико од обидатости њених прихода, ни од тврдоће њених градова, ни од депоте јавних грађевина; него се оно састојн у броју образованих синова". Ова расправа захвата дванаест рукописних табака, а подељена је на четири одељка. 1. У првом одељку, посде врдо запдетенога увода, говори писац о данашњем „ закону о уређењу основних школа ". Критикујући тај закон, износи он и сва мишљења, која су се чула у седницама Главнога Просветнога Савета, и у седницама Народне Скупштине, кад се претресао пројект закона о уређењу основних шкода. Држећп се „народне памети" — јер „ народ најбпље зна, кикве му школе требају " — писац осуђује то, што је ушдо у закон, да у задатак народне школе спада и „сиремање деце за гимназије ". За тим замера још и томе, што се по истом закону имају завестп „више народне школе" и „ иродужне школе". Са закона прелази на крптиковање „наставнога плана и програма" и додази до закључка, да су пданови и програми криви „што се ништа емељно не изучи" — и што „ученици, кад изиђу

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

из школе, нису утврђени у пнсменостн". Све би то било и друкче и боље „да народ сам уређује школе па и програме, јер би се онда избацидо из програма све оно, од чега народ нема користи". 2. У другом одељку хоће писац да доказује, како не треба учити за школу, него за живот. Ту поново криви програм, јер по њему, иоред онога што је потребно за живот, морају деца изучавати и „многе друге ствари, које нису потребве за обичан живот " и т. д. Дакде, што изветрм знање ученичко, које се тече у основној школи, опет је крив програм и све друго, само не учитељ! Па онда, не зна се шта му је то „обичан живот и — ако не само телесаи, за који би бнло издишно учпти и само писање. Њему све сметл неки „двојаки" задатак основне шкоде, па тај двојаки задатак крив је и томе, што се не примењује начело очигледности како ваља. Замера, што у овако „озбиљном и судбоносном времену вешамо о школске дуварове камиде и мајмуне, па онда гајимо будадасту наду, да ћемо од деце створити врле и истинске родољубе". Јадне камиле и мајмуни! већ су и оии криви, што наши неки учитељи не могу од њнх доспети, да по некад нешто ураде и од онога, што од њих тражи исгинско родољубље! Даље пита ппсац: „Шта ће граматика сеоској деци, кад му у животу неће требати граматика?" Као да се граматика учи ради граматике, а не као средство за развијање мишљења и образовање здравога разума. Предлаже, да се осаовна настава из основа нреуреди ; прп том да се највећа пажња обрати на пзучавање онога, што је најнотребније „за обичан живот, каквим живи огромна већина на шега народа". Набрајајући предмете, којп би се имали учити у основној школи, истиче неку „грађанску п моралну наставу" (наравно, обилазећи око хришћанске науке) и опште појмове „о ираву и народној економији " и т. д Истина, да о дужностима нема нарочитога помена, а и шта ће дужности „врлим и истинскпм родољубима". По његову мишљењу требадо би децу прпмати у школу тек посде 10. године. Па кад младић сврши (у својој 14. или 15. години) основну шкоду, а неће да иде у средњу, он мора пћи даље у грађанску школу; ове грађанске школе издржаваће окрузи и срезови. Тражи да иоред сваке школе, основне и грађанске, има и књижница (као да тога сад нема),