Prosvetni glasnik

219

а „министар просвете да ироиише ироиис (!), по коме би требало израђпватп књиге за ове књижнице". У овом одељку говори писац још о оснивању разних иатрпотских дружпна и о остадпм надзорницима. Оба ова одељка, у којима се погдавпто говори о спољашњем и унутрашњем уређењу школе. износе читаоцу верну сдику народнога учитеља, који је раскинуо нријатељске везе са Логиком п Педагогиком, те према томе н са истинским радом у народној школи. 3. У трећем одељку одговара на питање: „ Шта се може учинити за расиростирање аисмености у народу, где се с којих год разлога нс може отворити редовна основна гикола?" 4. У четвртом одељку говори о књигама за народ, читаоницама и тижницама. Овп су одељцп боље израђени и моглп би ноднети за штампање у педагошком листу. Ну, узевши укупно све, што је писац нзнео у целој својој раснрави, мишљења сам, да ни по садржинп нп по облпку не заслужује награде, која је одређена у стечају, расиисаном од стране министарства иросвете.

II. „0 ширењу иисмености и образованости у народу од У + 2. Ова је расправа наппсана на 26 листова велике четвртпие, а подељена је као и темат на два подређена пнтања: 1. Шта се може учинити за утврђење и унаирсђење изученога у основној школи код оних њених ученика, који не иродуже школовање ?" — и 2. Шта се може учинити за рамирење иисмености тамо где се, с којих год разлога, не може отворити редовна основна гикола ?" У самом уводу ппсац је одредио себи као полазну тачку за расправљање ових пптања нагие свеколике ирилике , не узимајући ништа са страве .,без довољне оцене и примене на наше чисто националне прилпке". . Он искззује, даље, своје уверење: 1. Истинска се просвета веома полако уносп У м асу народа. Сваки скок п непромишљен корак, на пољу овакога рада, може бити више од штете него од користи. 2. Најјаче средство, којим се може утицати на напредак и просвету некога ггорода, то је добро уређена основна гикола. 3. Ну, гикола сама не може учинитп да се дигне образованост и наравственост у иеком на-

роду. Њој треба да помогну и све друге установе, које ма у ком правцу раде на ширењу просвете у народу. „Треба у народу створити потребе, рад којих ће он бпти побуђен, да се брине и о васпптању, како своме тако и своје омладпне". Кад нп у општпни нн у држави не бп могао неписмен човек добити никакво важније место, сваки би се отимао и сам да изучи ппсменост. Говорећи о уређењу гиколе , истиче писац ове мисли: „права школа требадајебар нешто боља н уређенија него кућа ђакова; да у њој буде највећп ред п и тачан рад; да је у њој оно, што се учи, одмерено; да је у њој наставник ирави радник с иотребном савременом науком и најбољим васиитним начинима. Само од таке школе може се очекнвати напредак свеколике омладине". Према томе „нагие школе треба што ире и гито радикал није лечити од ових данагињих сеоских школскиходбора, од несиреммих учитеља, па и од ових иретоварених ирограма и . „Правој уређеној школн један је од најважнпјпх п најлепших задатака, да, поред научна теорисања, усађује у млада срца, уз истински потребну науку, и начело чиста морална живота , и то на првом месту. Дакле, у ученику треба да је утврђена јака морално-верска страна ". За све што се учи треба се држати начела: „мање знања, али да је темељно". Да бп се постигли успеси, потребно је: 1. Све данашње основне школе, где год их има, задржати са изменом програма. 2. У свпм крајевнма п местима не могу битп све школе потпуно једнаке — н. пр. у једним крајевима, поред редовна учења, преоблађпвала би и по једна практична школа, као : ратарска, виноградарска и т. д. 3. У местима, у којима се из разних узрока пе може отворити стална школа, треба завести иовремена иредавања , која би држалп нутницн учитељи или друга лица, која би се, из прпјатељства према народном напретку, тога посла радо примила. У ред оваких школа долазиле би: дворазредне гаколе, после овпх привредне и њпма слпчне. Требало би завести и гарнизонске школе по касарнама, где би учптељи и прОФесорц радили по својој обавези у војсцн. — Где нема гимназија. тамо да се отворе иродужне или вцше основне школе, с нарочитим наставницима; ове би школе по варошицама имале трајати две иуне, а у селима две иолугодине. У свим дворазредним школама треба нарочиту пажњу обратпти: науии хришКанској са црквеним иевањем, срискомјезику са иисањем и рачуну, 29*