Prosvetni glasnik

232

али: » трвба. изменити земљиште, ип да рек а иотече новим коритом а . Дакле, као год што треба породичном васпитању пожелети и порадити да буде што савршеније, тако исто и школе нотребују другојачије — савременпје уређење. Наше школе треба што нре и шго радикалније лечити од ових дана шњих сеоских школских одбора, од несиремних учитеља, иа и од ових иретоварених ирограма, којима се врло много тражи, на се баш у пркос томе врло мало сврши, и то мало па песигурно површно , које не може остатн ђакова својина, ако не продужи даље школовање. Кад учитељ има дуги програм, њему није у памети како ће га свршити, да _ди темељно — корисно — или не, но кад ће га свршити, да тим узроком ие изгуби свој хлебац. Ово је лично искуство једног од преко хиљаде. С тога они, којима је у део нало да воде бригу о школи и програмима, треба да се обазру и на ту страну : где се тај ирограм има да изводи, као и то, шга се и у колико из њега може свршити, па да то буде и својина његова без даљега кретања ио гиколама. Не треба с прављењем програма за основне школе мудровати, те га тим и претоваривати, већ га треба удесити тако, како ће ђаци што сигурније доћи до што темељнијега знања у иисању, читању и рачуну — као најпотребнијем знању свакому човеку, који не би хтео или ни могао да се ода на даље школовање, већ који би и са овога ступња образовања хтео да иомогне својој држави, да се и она узднгне до међе својих другарица — које су тамо у средњој и северној Европи Из овога што је досле речено: какве су нам већином породице, а какве греба да су; какви су нам први стараоци о школи и њеним потребама т. ј. ко бп требало да се од сада брине о школиним потребама, као и какви су нам школски програми, а шта и колико треба да је у њима — излази, да је преко потребно што пре преуредити наше основне школе, те тиме и од своје стране штогод учинити, давши иример породицама, да и оне обрате што већу пажњу на. свој подмладак.

Ми у нашој питомој домовини имамо нодоста, па, ако хоћете право да рекнемо, и разноликих школа, т. ј. таквих, које постоје и тамо горе, у просвећеној Европи. Имамо : нижих и вишнх као и продужних основних школа, дакле све оне које имају и ти напредни : Немци, Данци, Шведи, Чеси и другн ; имамо и закон како за ге школе, тако и за обавезу : (( да се сва дорасла деца. МОрају школовнти ". Јест, ми то савршенство имамо, али на хартији више но на делу. Гледањем кроз црсте овде, лабавошћу тамо, данас је то законско наређење скоро свуда мртво слово на хартији и ништа више, јер кад то вратимо из мртвила у живот, у онај колосек који му је одредио још његов законодавац, тек тада можемо помишљати и радити како на уређењу ових школа што постоје, тако и на отварању сличних, било сталних било привремених и повремених. ') Оно, истпна, чујесе : „ама само иекје школа, нек учи децу читању, писању и лепом поиашању", — али свака установа без реда и шго јачега надзора доноси мале или никакве користи. Правој уређеној школи један је од најважнијих и најлепших задатака, да поред научна теорисања усађује у млада срца, уз истинско-потребну науку, и начело чиста морално живота, и то на првом месту. Дакле, у ученику треба да је утврђена јака морално-верска страна. Па дали наша школа по данашњем устројству (уређењу) може то све тако и толико дати ? Одговор би без сумње био : да наше основне школе, овакве какве су данас, не могу одговорити задаћи на коју су одређене. Оне не могу учеиицима дати ни сваковрсна знања у траженој мери, а камо ли да она још остану стална, те према гоме не могу их ни утврђивати. С тога пре свега треба наше основне школе удесити тако, да дају ученицима мање знања, али да је оно иотребније и темељније. Из свега овога о школама, као за данас јединим проносиоцима писмености, изводимо ово : 1. Све ове данашње основне школе, где год их има треба, задржати с изменом њихнога програма

Ј ) Давно је, и то лепо, речено : (( И најбољи закони су слаби, ано су им и вршиоци такви<*.