Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

235

била у тесној вези и путовања певачких и других уметничких друштава, без којих није ни једна, па ни наша држава. А какве утиске остављају поједнна певачка и уметничка друштва у оним местима и крајевима, где прођу н своју вештину ма и најкраће изнесу, о томе не треба да и ја овде говорим ; у ову се истину скоро већ сваки и сам мање више уверио. А с овим би била у вези и друга „јаена аредавања и читања " народу обојега пола, која се по целој образованој Европи држе с великим успехом. Па не само да то врше људи, но и жене, као што видимо у Енглеској. (Овршиће ое)

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА ИСТОРИОКА СТУДИЈА ОД | ј^ТЕВ. ј^ОРЂЕВИ-КА МРОФКСОГА 11РВЕ ГШШ. ББОГРАДСКЕ (Наставав) Поглед на политичку историју византиске империје у XI. веку. 1 ) Преносом престонпце римскога царства из Рнма у Цариград учинпо је Костантин Велнкн, да се живот римске имиерије продужи на пстоку читаву хиљаду година. Као што се грудоболном болеснпку ироменом климе иродужи живот, ма да се не нзлечи потпуно, јер је клпца болести с њим, исто се то десило и са животом римске државе. Из Рима, који беше свима пороцпма заражен, из његове кужне атмосФере пспуњене мијазмама свију полптичких п друштвенпх порока премести Константпн престоницу на чаробне и здраве обале боспорске. Али болесник беше већ заражеп и могаше му се само живот продужити. Разлпчне околности пак трајању и одржању рпмске нмперије на истоку иђаху на руку. Како менн опет нпје овде главна ствар да се бавим тим лепим и важним питањем, ја ћу споменути само најглавније прилике, које су одржању помогле, остављајућп за доцније ') Податке о лолитичким догађајина црпао сам из Шло_ зерове Историје света, књ. У, етр. 100—121.

да то пптање дубље п свестранпје проучим, или, боље рећи, остављајући га онпмакојп су умного повољнијнм приликама да се њнме баве. Ма да Цариград беше ирестоница царевпне, опет у почегку велике сеобе народа струја њена стремљаше већма Италнјп и Риму него Цариграду, јер о Италији п Риму, о њпхову богаству и слабостн, беху већма раширени гласови него ли о Царпграду п Истоку. Варварски народп с тога се и упутпше западном делу имиерије. Но није само то њнх тамо водило, и друге су околностп ишле на руку да се варварп тамо упуте. Дошавши до Дунава п на граннце рпмскога царства, које не беху брањене, јер Норик и Паноннја одмах су напуштене, варвари се упућнваху главнпм друмом који вођаше из Италије за Исток п долажаху у Италију. Царпград им беше некако с неруке п много даљи него ли Рнм. Удаљеност Цариграда од главног друма, којим пђаху варварски народи, она заветрина, тако да кажем, у којој се налажаше Цариград за време олује сеобе народа, тешкоћа продпрања напред због природннх сметња, које би варвари пмали да савлађују, сачуваше нсточну пмперију те не пропаде у тој олујинп, у којој пропаде западна пмперија. Даљем одржању њеном помагале су разне околности, од којих су ове најглавније. Културно развнће, политичке п војничке установе околних народа, иђаху у прилог опстанку нсточне имиерије. Тако, на источним гранпцама њеннм у Азијп беху народи у сваком погледу назаднији, п они не могаху истрајати за дуже време у једном истом рату. Тп народн, којп нападну на источне граннце њене, беху као бујица, нападну, али после првог пораза пшчезну и растуре се, да уступе место другима, доцнпјпма. На тај начнн Цариград вазда могаше да се опорави. За источну импернју настајаше опасвост са истока само онда, када се међу тамошњим народнма истакне какав Хозрое, нначе не. У том случају такав би владалац освојио иоједнне провинцпје њене на истоку, али, после смрти таквог владаоца, држава се његова по самој прнроди таквих држава мораде распадати. Те пршшке употребљаваху внзантиски императори да поврате оно што су изгубили, или да бар границе своје осигурају. Према способности владалаца којп сеђаху на нрестолу рат на истоку беше или деФанзиван плн ОФанзиван. Северне гранпце своје, у Европп, брањаше нешто својом, снагом, под Јустпннјаном, пешто туђом, п политиком својом од Ираклпја па даље, завађајући међу собом народе, којн јој могаху бнтп ; опасни. Колико је њена политичарска вештина у 31*