Prosvetni glasnik

241

п о њему се стараху као о шемићу шш свештешжу. За превоз иреко мора такса беше мала, а неке вароиш, као Марсељ. пмађаху варочиту варошку лађу, која од хаџпја не узимаше ништа. Пошто обпђе сва света мсста п проведе Ускрс у Јерусалпму, хација се враћаше натраг у своју домовпну. Враћали би се обпчпо морем до Италпје, укрцавши се на какву трговачку лађу или на лађу св. Л.азара, које беху нарочпто за то одређене. Из Јерусалима хаџија ношаше по какву реликвију, ради којих многн и иђаху у Јерусалим, иконице, крстпће, али нарочнто спакп мораше понетн „палмову граичицу", као иајглавнији знак својега путовања у св. земљу. Уз пут када хаџпја ие беше заузет молитвама, прнчаше о светим местпма п оиоме што се тамо дешаваше. Статут Марсељски иарочито наређиваше Јеврејима да слушају те приче. Кад хаџија доплови до Италпје искрца се, па, пошто походи Рим, иде у своју постојбину. Кад се приближи свом месту рођеља, свештеницп и народ изађу пред хаџију са литијом, одведу га уз јеку звона у цркву, где положи јерихонску иалму на олтар: Ра1таз <:ез<;е8 реге§гтаиошз зиае ^иаз а Јепсћо 1и1ега4 а11агј зирегрош го^ауН;". 1 ). По повратку положај хаџијама беше у неколико оспгуран, јер њих су свуда иримали и радо слушали њихове чудновате приче. Те су приче непрекидио подгревале иобожност и сећање на св. места, а приче о гоњењу расиаљиваху мржњу на невернике. Да пропратимо сада неколике масе хаџија које стремљаху Јерусалиму у XI веку. Прва већа чета хаџија иошла Је са Рихардом архимандритом сен-витонским, између године 1040. и 1046. У тој трупи беше 700 хаџија. Тај побожнг. Мдсћаис!. I., 450—451. У нас је такође био развијен обичај идења на хаџилук. Сећам се још из детињства једнога хаџије, о чијем сам хаџилуку многе приче слушао, нарочито сам се чудио свећама — које ваљда и данас висе у крушевачкој цркви које је донео из Јерусалима и које се на ускрс »саме нале«. Н>ега су испратили и дочекали по истом »церемонијалу® какав сам горе навео. По повратку, хаџија не сме ништа клати, мерити" вагом, и уопште радити посдове где се може огрешити. У новоослобођеним крајевима, ваљда услед угледања на Турке, којима вера надаже да походе Меку и Медину, ишли су и наши људи у Јерусалим, или Свету Гору или манастир Рилски, или у високе Дечане, да се покдоне тамошњим светињама. Који би отишао до Јерусалима, био би »акхаџија* а онај до св. Горе »нали хаџија®. Многи воде и своју децу и младиће на хаџилук, и ми смо у школи имали ђака, ко.ји су ишли на хаџидук. И трговачки односи одржавали су ту тежњу наших Нишлија да се поклоне св. местима, Од како сам тамо, нисам дознао да је ко год отишао н: хаџилук. Ш-ОСВЕТНИ ГЛАСНИК. 1894.

караван пређе Европу и дође у Цариград, где га приме цар п патрпјарх. Одатде оде у Јерусалим ц обиђе п остала св. места. Обплазећи пх претрпео је мпоге невоље од Турака, али он их све трпељпво подпошаше. При повратку у Европу учини бог чудо у Илприји, јер слуга неки поднесе мокраћу место воде, коју Рихард тражаше, али се вода чудом претвори у випо ; Рихард пак не хте ппти вина, јер му то брањаше његов хаџиски карактер, и просу га, но кад слуга по други пут донесе воде п та се вода претвори у вино, онда свих седам стотина хаџија пише из једне чаше!.... Од овог доба већ не иду мале групе хаџија, већ се скупљаху у велпке масе, и тако удружени пролажаху кроз Азију. Владика Дптберт из Камбреје крену се на хаџилук праћен са трп хиљаде хаџија. Његово путовање пада 1054. год. и већ владаоци, кроз чије земље пролажаху, узимаху мере предосторожностп да та маса не учини какво зло. Његов је путопис занимљив нарочито са описа нашег доњег Поморавља. „Уђосмо у пусту земљу Бугарску, где станују разбојници, који су дошли из Окитпје. Становници живе као прави дивљаци, нити имају закона ни вароши ни села, живе под отвореним небом а ноћују онде где их затече ноћ. Жпве од пљачке, носе са собом све што им је најпотребнпје, а с њима иду и жене и деца њихова. Многи од хаџија хтедоше да се врате, а кад их владика запита за узрок, одговоре да су ти варвари неколико хаџија удавили, и ми ћемо да се вратимо." Једва их еиископ одвратп од тога. Кад је дошао у Азију са својим хаџијама, наиђе на нове тешкоће, и на послетку мораде се жалостан вратити, јер невернпци беху притисли све путове, не испунивши свој завет. Много већи број крену се из Европе 1064. год. са СпгФридом, архијеписком мајначким, Виљемом, епископом утрехтским, Гунтером, епископом бамбершким, и Отоном, епископом ратисбонским. Са свпју страна скупише се око њих хаџије, нарочито беше доста Нормана. Број хаџпја достиже цнфру од 7000 људи. После великих тешкоћа дођоше до Цариграда, где изађоше пред цара Константина Дуку. Из Цариграда пређу у Азију, где их чекаху велике тешкоће. Тамо већ мораху са оружјем у руци да се пробијају кроз мухамеданце. Тако кад дођоше до Рамле, буду нападнути од Турака, п битка трајаше три дана. Напослетку хаџије буду опседнути. Пошто су трпели глад и жеђ, један свештеник предложи да се предаду иепријатељима. То се усвоји, и хаџпје се нонуде да се предаду. Ну при преговарању заваде се. Архиепископ тра32