Prosvetni glasnik

242

жаше од вођа да ха^Јгаје пусти жнве а пмање да ' задржи; вођа одговорп да он неће да прнма погодбе од побеђенох, н да се он са својим људпма закдео да ће пити крв н јести месо хришћаннма, и одмах скпде свој турбан, одви шал и баци га архиепнскопу око врата, хотећн да га удавп, архиепископ, бранећи се, удари тог вођу песнпцом у лице п обори га на земљу, веза га и то тако, да му све крв врцаше испод ноктпју. Тада притрче п остале хације те нанадну на Турке п победе их... У тај мах дође емир — свакојако ратнмндскп (у тексту су Турцп назвати Арапи, а Египћанн Сараценп) н даде хрншћаннма пратњу те пх спроведе до Јерусалима, где их поштовава достојни натријарх, СоФроније дочека с великом радошћу. Хаџије проведу у Јерусалиму неко време, али не могоше обнћи друга света места, не могоше се купати у Јордану нитп одсећи гране палмове са Јернхона, јер чете турске крстараху свуда по околини 1 ). Да впдимо сада неколико прпмера рђавог поступања са хаџијама. Напред смо впдели, да се са хаџијама ннје баш тако зло увек поступало, нарочнто док пђаху у мањем броју. Али од када дођоше Селџуци п овладаше Јерусалпмом, п од како хаџпје пођоше у великпм масама, од тога доба њнхов се положај отежа. Оснм таксе, које свакп хаџпја мораше да платп за улазак у Јерусалим, њпх кињшне и на други начин ; нарочнто то чињаху селџушке чете п поједини тренутнп господари у Јерусалиму п Палестини. Видели смо како је Хакем I, калиФа Фатимидски, ноступао са хрпшћанима и гробнпцом Хрнстовом. 0 оном жалосном стању хрпшћана н св. места причаху п хаџпје и трговци из Ђенове и Иизе. С тога се почну онн и краљ Арлски договарати да дигну војну против Хакема. На глас о тпм спремањима, мухамеданци удвојише своја гоњења, и од тог доба н у хрпшћанима на истоку и у хаџпјама гледаху само своје најжешће непријатеље. Виљем Тнрски велн, да је немогућно описати бедно сгање хришћана. Из почетка XI века датира једна прича о гоњењу хришћана, која је, по речима Мишодовим, дала грађу Тасу за дирљиву еннзоду „Олинд и СоФронија". Да би што више распалио гњев против хрпшћана, један од најжешћих непријатеља хришћанских баци мртво псето у једну од већих џамија. Када сутрадан дођоше верни на молитву, обузе нх ужас видећи такву проФанацпју њпхове светиње. Одмах оптужише хришћане, да су они то учинили. Спроти хришћани премреше од страха, јер се мухамеданцп спремаху да их све \) М1сћаис1 I., 444—450.

потуку. Тада један младнћ чпје пме нпје запамћено '), дође међу хрншћане и изјави да ће он ради спасења браће своје узетн на се то злочннство, да тазо спасе н људе п веру Христову. Он умре на грознпм мукама, алп је бар спасао браћу своју. Ну опет цркве много. буду иорушене илн обраћене у штале, храм где боше гробница Хрпстова разрушен је н светиње сиакојако нроФанпсане. Доласком Селџука стање се погорша, данак се повнси за улажење у Јерусалим; већпна хаџпја немаху да плате, јер беху плп снротн пли на путу опљачкани. Стотпне хаџпја лежаху око зпдова јерусалимских, пе могућп унутра. Њпхове модптве псмеваху поједпнн разуздани војници, њихово стање беше очајно. У својој историјп крсташкпх ратова Мпшб је навео белешке кроппчара о одласку на хаџилук гроФа анжујског Фулка Нере и о тегобама, које је имао да савлада, док нпје добно дозволу да уђе у Јерусалпм. Нека белешка баш н нпје потпуно нстпнита, т. ј. нека није баш све тако бпло како је хронпчар забележпо: за нас опет има вредностп што пз ње вндимо, какве су се приче о мукама хаџпја ироносиле по западу; јер као што сам напред споменуо, те су приче непрекидно гајпле спомеп о Јерусалпму и распаљпваде гњев протпв неверппка. Прича је мало драстична, али ћу је ипак навести у целпнп. ГроФ Фудко пдатио је улазппцу на капији градској и ушао у Јерусадим, алн кад дође пред врата цркве свете гробнпце, нађе их затворена. „Тада гроФ, прнча хронпчар, нуђаше велнке суме новаца Сараценима (ваља читати Туркоманима) да га пусте унутра, алп они непристајаху, ако гроФ не изјавп, да ће учннити оно што су и други хришћани учинили. ГроФ обећа да ће учинити све што они хоће, само да га пусте да уђе. Тада му они рекоше, да га неће другојаче пустити, док ке изјави да пристаје да се помокри на гробницу Христову. ГроФ, који би водео пре хиљаду пута умрети, 81 робзЉ1е 1ш Јизк, прнмећује хроничар, него да то учини, а видевшн да другојаче неће постнћи оно што највећма жељаше, и ради чега је из тако далеког места и кроз тодике опасности дошао, одлучп се да учини што они жеде, ц уговоре да сутра дан то учини. Увече деже гроФ у своју постељу и одмараше се, а изјутра узе једно пљоснато стакло, напунп га ружичастом водом, или белим вином, по мњењу другнх, додаје хроничар, н метну га у ногавицу. Онда дође код оних који га на такав постуиак натераше, и пошто је разузданој гомиди платио извесну суму новаца, 1 ) МдсћаиЈ I., 23.