Prosvetni glasnik
248
А најпосле може се оборити на деву страну и цртати- Сл. 5. Код слнке 3. питају се ученида за десну п леву косу дрту, а код слике 4. и 5. показују горњу и доњу косу црту. Исто тако може се донетп босиљак огребљеп од лишћа и цвећа и цртатп. Место босиљка може се узети п друга биљка.
Са косом цртом могу се цртати многе ствари. Само треба увек на уму имати : да пре разгледања слпке буде разгледање ствари, то може бити, на онда разгледање њене слике. Још је врло забавно а и поучно ако се код неке и неке ствари исприча прпчица из живота дечјег, која треба да буде ученицима као опомена н савет за унотребу и руковање са стварима, које се разгледају. Причице деца врло радо слушају, а могу се извежбатп толико, да их и сама стварају. Не мора, а не би било ни онравдано, да се то код сваке ствари чини. Ево ја ћу поменутн, код којнх сам ја ствари стварао причице. Код клуие сам причао: како је једно дете волело да се цуца на клуни, на једаппут пало и разбило главу Еод секире сам причао: како је једно дете хтело сваки час да сецка секиром и како се посекло по нози.... Еод саксије сам прича : Како је једна девојчица пмала лепу ружу у саксијп, на је није заливала, те јој се ружа осушила.1.. Еод свињчета сам причао : како је једно прасе волело да се пентра и да завирује у бакра^, па једанпут био пун бакрач вруће воде, а оно пало и опрљило се.... Еод рибе може се казати она причпца пз Чнтанке о рпбнци што је хтела да узме мамап, са удице. Са косом цртом лако се цртају ове ствари:
XIV Разликовање животиња, биљака и ствари. Пошто учитељ упозна ученике са неколико животиња (пас, мачка, коњ, говече, овца, кокош, голуб, змија), неколико биљака (босиљак, јабука, орах, шљива, грожђе), и уз цртање са неколико ствари (лествице, грабље, сто, столица, таблица, цпмента, сикпра п т. д.): онда код последње жпвотиње, биљке и ствари, нека им каже да се оне зову животпње или биљке или стварн. После тих предавања могу се ученици учитп да казују животиње, бпљке и ствари овако: — Хајде да ређамо животиње, којих се сетимо! Ти! Ти ! и т. д. — Хајде смислите сваки по једну биљку! Ти! Ти! и т. д. — Хајде да се сетимо сваки по једне стварп ! Ти! и т. д. Скрстите руке! Пазпте, да вам испрнчам једну прнчу. Вио један пас, па имао два друга. Један му је друг био босиљак, а други друг сикира. Онн су сви троје пошли у шуму. Кад тамо дођу, онда босиљак стаде и запита другове: — Чујете лп вп што год? Пас рече, ја не чујем. Сикира рече, ја чујем, тутњи нешто. Хајде да се сакријемо! Босиљак повика: не плашите се, та то је зец! Ено, гледајте! И сикира угледа зеца, па потрчаше сви троје. Потрчи, потрчи, докле га стигоше, па га босиљак ухвати, а сикнра закла. Кад закољу зеца, онда се сити наједу, па се онда напију воде, па порасту велпки, велпкн, и кад дођу кући, нико их нпје могао познати. — Је ли ово истина? — Може лп босиљак да иде? — Могу ли биљке да иду? — А ствари? — А животиње? — Може ли босиљак да виче? — А биљке? — А жпвотиње? — Могу ли ствари? — Може ли сикира да чује? —