Prosvetni glasnik

263

Ђока Анђелковић, директор јагодинске ниже гимназије; за потпредеедника г. Ђорђе Ничић, директор ниротеке гимназије; и за секретаре г. г.: Коста Ф. Ковачевић и Мидош Динић, проФесори из Београда. Одмах после избора часништва, прочитан је извештај управе о њеноме раду и о друштвеноме стању за време од 11. августа 1892. до 8. августа 1893. године. Из овог извештаја види се да је управа доставила министру просвете и црквених послова све одлуке трећег и четвртог збора овога друштва. Осим тога из извештаја види се да је друштвена управа приликом увођења познатог »Наставног плана за средње школе к сазвала конференцију чланова ПроФесорског Друштва у Београду. Ова конференција дала је свога израза о поменутом плану, имајући при том иа уму наше средњо-школске прилике. Овим су се друштвена управа и ова конФеренција потнуно одужиле и својој савести и својој дужности, и ако њихов глас онда није био послушан. Дал>е се из извештаја види рад и напредовање управе и друштва у минулој години. Затим је прочитан извештај о стању друштвене благајнице у прошлој години, из кога се види да је на дан 8. августа 1892. године било нрихода свега: 14.037-10 динара, а 6. августа 1893. године 19.256'70 динара, дакле више 5.219 60 динара. Расхода пак било јеу прошлој години 1 3 427 95 дин. а у овој 17.964 41 дин., дакле вигае 4.536 46 динара. Кад се упореде примања и издавања која су чињена у тој години, онда излази да је вишак 683 - 14 дин., чему кад се дода ранија готовина, онда излази да данас у друштвеној благајници има свега 1.292*29 дин. Овакво имовно стање друштвено п надзорни је одбор потврдио. Пошто су прочитана оба оваизвештаја, приступидо се избору петорице чланова друштвене управе на место г. г.: Стеве Давидовића, Срете Ј, Стојковића и Живојина П. Симића. који су иступилн из управе према друштвеним правилима. и на место г. г.: Љубе Стојановића и Момчила Иванића, који су у току године дали оставке. Поименичним гласањем изабрана су г. г.: Стева Давидовић, Живојин Јуришић, Срета Стојковић, Владимир Малина и Драг. Павловић. За чланове надзорног одбора изабрана су г. г.: Петар Типа, Васа Димић и Ђорђе Рокнић, проФесори из Београда. После избора чланова управног и надзорног одбора, приступило се претресу предлога управе о изменн неких чланова друштвених правила Управа предлаже да се члану 4., 5. и 6. правила додаду још пеке одредбе, које ћемо мало доцније навести. После прилично дуге дебате о овој ствари, у којој

је учествовало преко двадесет говорника, збор је усвојио предлог управе, који је у овоме: 1., Да се члану 4. дода: „улози редовних чланова, утемељача и добротвора. Према овој измени од сада ће улазити у друштвене приходе и улози утемељача и добротвора, поред улога редовних чланова, као што је до сада било. 2.. Додатак члану 5. гласи: „ Утемељачем Професорског Друштва аостаје сваки ко иоложи једаниут за свагда 100 динара. Добротвором Професорског Друштва иостаје сваки ко иоложи једаниут за свагда 500 динара. Утемељачи и добротвори добивају диилому и друштвени лист бесилатно. Улози утемељачки и добротворски чине стадан фонд, од кога се може трошити само ири.ход". 3. Да се члану 6. дода ово : Ђ Ко не илати члански улог и иретилату за две године узастоице. ирестаје бити члан Професорског Друштва * Други састанак држан је 8. ^вгуста послеподне. Према раније утврђеном дневном реду, на овоме састанку требало је приступити претресу расправе: 0 наставном алану за једнолику средњу школу; али пошто је одлуком збора ово питање одложено за доцнији састанак, то је на овоме састанку г. Стеван ТриФуновић, учитељ цртања из Београда, прочитао своју расправу : а Графич ка уметност као иредмет оаштег образовања а . Поеле кратке дебате о овој ствари, збор је поводом прочитане расправе донео ову своју одлуку : „Констатујући велику педагошку и практичну важност правилне наставе цртања, као предмета у школама општег образовања, пети годишњи збор ПроФесорског Друштва налази, да је за прави успех у овоме предмету неминовно потребно : а.) Да ова наставна дисциилина буде у свима средњим и основним школама иотиуно обавезна и у свем равноиравна са осталим научним иредметима, — да се, дакле, и оцене ученичког усиеха из цртања иуновижно рачунају ири иревођењу ученика у старији разред; б.) Да се за овај иредмет, ирема начелима изложеним у овој расирави, израде што ире детаљни наставни ирограми и затим одреде и најиотребнија учила, без којих ниједан средњи завод не сме да буде ; в ) Да се установи иодесан надзор иравилног вршења ове наставе у средњим школама; и