Prosvetni glasnik

радња гдавнога просветног саветл.

је писцу бидо познато дело Л.еонтовича о руској верви и њеном односу према задрузи, који узима да је руска вер†оно исто што и задруга, онда би био мњења да је ппшчева врва постада под утицајем тога списа. Као што се види, овај део расправе, који је од највећег значаја по целу расправу, јер се у њему излажу осповни појмови, најслабији је и управо без икакве вредности. Он је најбољи доказ да писац није умео да себи ограничи поље свог испитивања, а то је, нема сумње. последица оних његових погдеда на значај Спенсеровог и ШеФде-овог дела и закона, који су меродавни за друштвено и економно развиће срп. народа. За оне, који се, посде овог рада, лате посда, који је писац предузео, то је најбољи доказ, да је објашњење постанка и развитка задруге могућпо само онда, ако се писац ограничи на породицу и у њеним унутарњим променама потражи податке за постанак и развитак исте. Разуме се, да је прп томе меродаван појам сдовенске породице, а не онај, који писац узима и до коме је она од економног значаја само са својих физиолошких особпна (стр. 82.) Од стр. 35. почиње писац са првим, основним обдиком, из кога је по њему задруга постала (в. горе стране 279.), и објашњава, шта је то пдеме, његов постанак, његову природу и његову економну организацију. За писца је племе „заједин пастирска". Оно је постало из првобитних дивљачких и поганских маса. За оно што је иисац наумио да докаже, писцу је непотребна, шта више на сметњи, породица, те зато заборавља да је раније казао, да је пдеме постадо из породице, већ просто ставља да је постало из нрвобитних дивљачких и поганских маса. То су прво номадска пдемена, а посде стадно настањена племена или жупе, које продужују стари сточарски живот. Економна организација пдемена заснована је, по тврђењу писца, ва комунистичким начелима. Тоје најсмелија поставка, која је учињена у овом делу пуномпоставаканичим недоказаних. Противно свему оном што знамо у том погледу о Сдовенима и оном што се разуме под комунизмом, појмом нашег века и нашег друштва, поставља теорију о комунизму код Срба, и на стр. 80. прим. 2. веди, да је то органпзација, која је изведена и код врве н задруге. Карактерни знаци те организације јесу: равноправност свију чданова, коју писац узима у смисду непотчињености никаквој вдасти и којој писац даје бомбасто пме „координација", општа п заједника имовина, производња и потрошња, непостојање својине, наслеђа и наслеђивања. Распадањем пдемена постају врве И врва је онаког

облика као и племе. Прво је номадска „заједин", а посде седо састављено из сампх сродника. Економна организација врве је опет комунистнчка. Разлика је у томе, што је један део старе пдеменске својине (племенштине) обрађена земља (потеси, тегови) постао сопственошћу врве (седа), а само један део, необрађена земља. попаша, остаје п даље пдеменском сопственошћу. Нпсац овде губи из вида. да је у праву позната категорпја ствари гез соттипез и т изи рићНсо. за коју је било нужно, да се докаже прво да јој нема места овде, па тек иосле, да се доказује да наведени чл. по љичког статута имају онај значај, који им писац даје. Но ма како било, развиће се не зауставља на врви и врвппској сопствености. Врва се распада у „ братства " а врвина сопственост у извесан број испрва идеадних, а посде стварних деоница. Прве се одређују иериодично, а друге једном за свагда. Прве се зову ждреб , а друге баштина. На посдетку браства се распадају у извесан број сложених иородица, које образују потомци појединих чданова некадањег браства п то од тренутка кад је престала периодична деоба и кад се образовала баштина. Из те сдожене породице образовала се задруга, кад се браствена баштина поделида на поједине чланове сложене породице, ако се не варам На тај начин добидп би дакде: племе, врву, браство, сдожену породицу, и из ње задругу, а с друге стране (у ногледу сопствености): илеменштину (која обухвата п покретне ствари), врвпнску сопственост (потесн, тегови), ждреб, баштину браствену, баштину сдожене породице, баштпну задруге. Лична својпна бнла би, дакде, непозната нашем старом праву. Стару купљеницу не сматра као један обдик такве сопствености, већ само као правно средство, да баштина пређе пз једне породице у другу. Пада у очи, да писац овде има два нова облика, које раније није поменуо, браство и сдожену породицу, што бп показивадо, да је и сам писац увидео погрешност ранијег његовог мњења о постанку задруге. Међу тим писац опажа да му ни то неће моћи послужити како би желео, те отуда и његова изјава, да су црногорска браства. према којима је и сковао свој појам о браству и сдоженој породици, впши ступањ у развитку браства. На посдетку и овде морам осудитп пишчеву навику, да изразе, који већ имају утврђен значај (идеменштина, баштина), употребљава у неком другом смислу, не давајући довољно раздога за одстуиање од уобичајеног значења, као и ону, да један израз употребљава на више начина (баштина). Писцу је, истина, само тако п бидо могућно да састави онакву слнку еводуције задруге и њене соп-