Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВВТА

281

ствености, али се такав еачин истраживаља и иисања ни у ком случају не може назвати озбил>ним и научним. На крају овог одел.ка да приметим још то, да иисац прелазе из једнога стања у друго, из племена у врву итд , објашњава с једне стране намножавањем (интеграцијом) и цепањем (диФеренцијацијом) првобптних облика, а с друге стране прелазом од сточарства земљорадњи, а од тог тренутка прелазом од несавршеније земљорадње савршенијој. Тај процес објашњава готово истпм речима (стр. 42. 52. 60. 62. 66.). То је она иста појава, коју видимо и код објашњавања унутарњег економног устројства побројаних облпка, што најбоље показује, колико је слабо излагање пишчево. Да додам још и то, да писац на стр. 78. делове задружне својине назива пзразима „ждребић", „ждребе", „ждребеница", што такође није довољно доказао. Ресултат горе изложеног био би тај, да и код срп. народа важи као истинита она веза између соцпјалних облика и екоиомних закона, коју смо већ раније поменули, да је задруга најмлађи продукат развића, којеје текло ио тим законима, да се тај најмлађи облик јавља онда кад се јави баштина. Еао даљу последицу тога писац исказује мисао, да је задруга сељачка или тежачка установа, која без баштине не може постојати, нити се може баштина без задруге разумети. Први је навод сам писац ослабио, јер у даљем излагању представља задругу као облик општег кућења, који је био заступљен и у владалачким породнцама. А да задруга не претпоставља баштину као сопсШло 81пе диа поп, п да се баштина не може разумети без задруге, најбољи му је доказ то, што су задруге биле најјаче онда, када нису ни имале баштине, и кад је центар задружног живота, Шумадија, у главном живео од сточарства, што би такође било противно ономе што писац наводи о економним условима постанка задруге. За доказ упућујем на Пирха Ке1бе 1п бегМеи 1111 ЗраЈћегћв!; 1829. II. ВегИп 1830. стр. 128., 110. и примедбу уз §. 213. грађ. зак., која је од необичног значаја за сазнавање економних прилика нашег народа пре грађ. зак. Шта више, могло би се са пуно основа тврдити, противно ономе што ппсац велп, да је баш стицање баштине било повод и узрок не постанка већ распадања задруге. Од каквог је значаја тај Факат по само питање о постанку задруге, о томе ћу имати прилике да на другом месту проговорим. У погледу природе задруге писац је мњења, да је у њој заступљен комунизам у минијатури. Начела тог комунизма она су иста. која су ранпје споменута и кој а писац и овде излаже

пстим редом и готово истим речима, каО и код врве и племена (стр. 63. и 64.). Напослетку писац наглашује, да се стварањем задруге не свршава ток економног развића, већ да-се и она, по већ иознатим законима, квантитативно и квалитативно мења. Квантитатпвно, што се распада у известан број пнокоштина, коју означавају као зачетак задруге, алп чији блпжи појам не даје. Квалитативно, што се задруга мења у модериу задругу, која је основана на начелнма примитпвног капитализма. Шта значи овај последњн израз, то оставља писац да објаснн у другом делу ове расправе. Међу тим изгледа, да је то пека врста особпне, која је већ позната нашем обичајномправу. Какве су ближе разлпке између старе и модерне задруге, то је изложено на стр. 69., 80., где је поновљено у развученом облпку оно што је речено на стр. 63. и 64. Овај је одељак нарочито значајан с тога, шго тек овде са свим јасно избија пишчева иогрешна мисао, да је сопственост у њеном потпуном развпћу, са свпма њеним правним атрибутима, иостојала још у најстарпје доба, само да њеп субјекат ннје био појединац. Ппсац, дакле, сматра, да је еволуција или развптак у сопственостп у смени њених субјеката, и то полазећп од сложенијих ка проетијим облицпма, док се у наше доба нпје дошло до нојединца као њеног субјекга. Таквим погледом даје се објасннти и оно што писац наводи на стр 67, против Б. Петрановнћа, и на стр. 78 о неком идеалпом дељењу задружног имања. Занпмљиво је на крају овог одељка, да иисац овде ц сам оно чинн, што је на стр. 12. пребацио Л.авлеју Међу доказима, које наводп у потврду свог погледа на задругу, налази се и зак. о вој. границп. Овим је писац упрчво казао све што мпсли о постанку и прнроди задруге. Од стр. 77. раснравља још однос инокоштпне према задрј.зи, значај задруге по полптичку организаццју срп. народа и — по питање о браку. Знамо већ из ранијег, да нисац сматра инокоштину као зачетак задруге. Овде је та мнсао опширнпје пзведена п проширена у мисао, да је инокоштина нримитивна или модерна, као што је и задруга модерна и примптивна, као и то, да је и она онаквог истог правпог и економног карактера каквог и задруга, једне или друге врсте. Писац је дакле противан дуализму пзмеђу те две установе, а за доказ основаностп свога мњења, наводи §§. 492. и 527. грађ. зак. но једно место из Душанових хрисовуља (Гл. XXIV. стр. 246, XV. стр. 305), чл. 49. 59. 197. 198 Душ. зак. (изд. Новаковића), чл. 73. пољ сгатута и зак. о вој. граници, све места којаседају друкчије п боље објаспнтп. Нарочито да приметим, да је чл. 59. Душ.