Prosvetni glasnik

291

и сигурније путове на пољу просвете у своме народу. Слога је свуда и за сваки рад потребна, а особито напросветном пољу; »само сложан рад јесте и моћан рад у . Ово раде у моћним царевинама Немачкој и Аустрији, а код нас ?! Кад нам је све ово живи пример пред очима, онда пођимо и ми брзим корацима напред; не дајмо да нам и Бугарска у томе одмакне. Стварајмо и ми у народу прилике и могућности да и наш народ с вољом почне стицати што више знања. Познато је, да је наш народ пун духа за науком, да је жив народ, и да се ништа до данас није отело ни од људи из наше отаџбине исто онако, као и из другпх просвећенијих земаља. Зато кад знамо за ове лепе и похвалне особине свога народа, кад нам њих не одриче ни образована Европа, што се у више прилика видело '), онда заводимо и у нашему народу што више корисних установа покрај школа, отварајмо и потпомажимо нова и што сигурнија удружења, која ће радити на књизи, песми, музици и др. Одгонимо што пре и што сигурније таму од нашега народа, јер ми имамо јаку туђинску навалу, и ничим је тако поуздано не можемо одбити, пошто смо бројно мали, до радом и напретком на просвети. Завођење просветних установа много је и лакше / ') Да Срби имају воље и дара за науку, доказ су то.шке одаване похвале нашим ученицима и ученицама, и у опште свима нашим људима, који оу ое ода.ш на даље изучавање. Није реткосг, да на општим испитима односе победу Срби и то баш из наше домовине. Од свију похвала оданих у оваким при.шкама иреко јавности — у новинама — пашим ђацима на отрани, наводим ову, која је ту окоро изашла у једном домаћем диоту, а која гласи : »Српски ђаци у грговачкој шко.ш у .Бубљани освегдади су гакођер и ове године образ своме народу". 8 Свакога Србина мора од срца обрадовати појава, да, српски ђаци из дана у дан иочињу превази.мзити у науци остале ђаке по университегима. Тако је ове године у трговачкој шко.ш у .Бубљанн однео победу М. В., син једног овдаш. абаџије. Он је сврншо тамошњу трговачку шкоду и иоложио испите с најоддичнијим уоиехом и заведен је у „Златну књигу«, где се најодличнији ђаци увршћују".... (Јтојановић из Смедерева. пигомац исте општине на медицпнском Факулгегу париоком од.шкован је злагном медаљом, што је знак првог оддиковања II ко.шко се оваки примера могло прочигати и видеги међу ђацима обојега пола. У Женеви такођер је — гу окоро добила прво одликовање г-ђца .1. А. Миловановићева за одлично напредовање и т. д.

и јевтиније но завођење установа војничких. И ако је наш народ ратоборнији од многих, ипак зато не треба сметати с ума, да ратоборност с оружјем мора престати код више образованих народа, а да наука настаје и да она има да реши резултат борбе. Али признати морамо, да ми слабо радимо да опадање оружане борбе заменимо борбом науке. Да не бисмо од поколења носили грехе на својој души, учинимо што пре за науку оно и све што и колико можемо, да би млађи, на којима и иначе свет остаје, имали што за пример, по коме ће поћи даље. Па које су и какве те установе, које са школом заједно такођер утичу на просветни напредак ? Тих установа има много и разноврсних исто онако, као што има разноврсних и школа. Сви народи, који су због просвећености тако јако на глас изашли, радили су да пронађу и заведу што више просветних установа, које би што јаче и сигурније помогле да се све стечено знање у основним школама, или и без ових, како утврди тако и прошири. За тај циљ они нису жалили ни труда ни новаца. Улагали су и улажу све што су могли, јер знају колика је моћ просвете. Установе су те, као што рекосмо, разнолике у разним земљама, али су понајвише користи показале ове: народне библиотеке и крај ових читаонице, општинске среске или окружне збирке свију знаменитости из тога круга, изложбе знаменитих радова дечијих или људских, књижарнице по селима и мањим и већим градовима, друштв а основана за ширење књиге ио народу и т. д. * * * „Што су неиисменима и полуписменима народна читања и јавна предавања, то су онима, који би хтели да читају а не могу лако да дођу до добрих књига и новина : народне библиотеке и читаонице. У читаоницама се скупљају раденици и великоградска сиротиња да читају, а из библиотеке, за мали улог, дају им да носе књиге кући на читање 11 . Овако притичу у помоћ књигама у многољудној Русији, а у колико је лакше учинити то нашем малобројном народу у Краљевини Србији. Оснивањем сеоских (општинских) или градских књижница и читаоница у школи