Prosvetni glasnik

292

НАУКА И НАОТАВА

или на ком другом месту, ако ове нема, јесте једна врло нотребна установа за задобивање, одржање и проширење писмености и знања у народу. Министарство просвете је препоручивало свакој школској општини да добавља сваку новију књигу за своју књижницу, али се та наредба како где и вршила. Која је општина била срећна те је имала добра писмена и разборита кмета, а покрај овога и заузимљива учитеља, та је ове књиге и добављала, док већина није! Данас је Министарству много лакше да на томе дејствује преко окружних одбора. Нрикупљањем свију књига (које су до данас изишле и које ће изићи на српском језику), у једном месту у школи, или и ван ове, дошле би општине до своје књижнице. Уза сваку књижницу могла би се отворити и читаоница свију српских листова, политичких и књижевних. У ове би се, верујемо, скупљало грађанство свакодневно пре но у механе. Ову установу сматрамо за јачу него икоју другу, поред народне основне школе. Данас, кад нам је кроз-а земљу овако олакшан саобраћај, кад је све лако народу пружити што ће му користити, данас је велимо куд и камо лакше остварити овакве просветне установе. Оснивањем ових сеоских читаоница, као што за сада у свима напреднијим земљама па и у Русији чине, неће бити ни мало бесплодно ни за наше прилике. Наш ће народ исто тако, ако не и с већом вољом, радије куповати или узимати корисну књигу из књижнице за читање, нарочито вечером са својим укућанима, по што ће у вече подуже пити у крчми. Оно је истина, да ће услед тога мање зарађивати крчмар, али ће много више зарађивати књижар, просвећеност ће знатно коракнути напред. Кошутић у својим белешкама „о народној аросвети у Русији ", наводи ово: »Сеоски Весник« јавља, како су у пет села московске Губерније основали трговци сељачке библиотеке (књижнице) и дају сељацима књиге на читање по копјеку за 24 сах. Села читају тако радо, да се књиге брзо исплате, а приход мора да је леп, јер трговци налазе, да је то најбоља трговина : продавати књиге за народ. Кад је сва библиотека ирочитана, власник је прода другом селу, панабави нову.

«3нате ли, да код нас има села, прича ми један руски журналист у Иетрограду, где сељаци плаћају скупље трговцу, само да им завије купљену робу у новине, да деца имају код куће шта за читање". „Народ. дакле, хоће да чита; он купује све што му падне шака. Интелигенција је тек у последње време почела да му даје душевну храну ; « У Симерингу, крај Беча, постоји народна библиотека, уз коју су и просторије за читање. То је подигло „друштво за ширење образованости". За иет последњих година узимано је књига 90.721, од којих 2.200 по 41 пут. Читалаца је највише радника. Њих је било 25.162, за тим долазе жене : 23.505, а по том калФе и шегрти: 13.589. Који од наших радника и шегрта и узме књигу у руке, а камо ли да чита ! — У таким библиотекама је обично учитељ — библиотекар. У 4. свесци »Рес1а§о§шт-а, 1< лајпцишкога листа за васпитавање, од ове године, читамо, како је председник берлинскога друштва за ширење писмености у народу добио писма са више страна, како ове библиотеке последњих година на многим местима оиадају. Али изгледада је узрок томе опадању више у томе, што је народ скренуо већу пажњу другим сличним установама, којих је у Немачкој у изобиљу. У оним пак местима, где су ове књижнице потпуно систематски уређене и где друге установе не одвраћају народ, у тим местима је дејство ових народних књижница врло велико. Јер није довољно ни само то, да се нешто установи назива ради, ако се о том предузећу не води и даље рачуна у оноликој мери, у коликој оно заслужује. Колико је тако лепих установа код нас било, па су с те наше опште признате непажње и пропале. И ово мало још што имамо за ту сврху пропашће, ако се за времена не вратимо из ове учмалости на просвети. Крајње је време, да и ми у нашем народу почнемо установљавати ове благодетне: књижнице и читаонице као и општинске или сеоске књижарнице, у којима ће и људи и деца, после трудног посла, налазити и духовне насладе. Читајући књиге и новине сазнаће за муку и невољу других народа, те ће тим поређењем олакшати своје. Зар