Prosvetni glasnik

112

ИЗВЕШТАЈИ ИЗАСДАНИКА НА ИСПИТИМА

VII. разред, VII. разред. Алгебра , недељно 2 Ллгебра с Геометрич аса . јом свега 3 часа недељ. Геометрија, недељно (ваизменде). 3 часа Квадрат. једнач. с 2 непозн. ДиоФант задади, поступности, сложенинт. рачун, наука о комбинацнјама, биномнн образац. Равна ападит. геометр. VIII. разред. VIII. разред. Аналит. геом. недељ. Недељно 2 часа. 4 часа. Понављање најважниАлгебра (нема) јих делова матем. настаСвега математичких ве. Решавање задатака. часова: 40 недељно. Свега математичких часова: 24 недељно. Из овога поређеног прегледа јасно је као ведар дан, да је овај други план и нрограм исте групе много тачнијн и савршенијп од садашњега; да је иостуанији, једрији и одређенији од онога који је непоступан и развучен. У математици најмање смеју бити скокови; и што нигде нема, то бива у нас. Из III разр. од простнх рачуна предази се бесиостуано на Алгебру, која се учи у IV разр. Отуда она непојамна забуна ученичка на часовима Алгебре и оно испод сваке кригике незнање тога предмета. Сад, што се тиче самих часова, каква је опет у томе грдна раздика. Докле се по садашњем пропису за саму Математпку тражи ни мање ни више већ 40 часова недељно, угледни илан горе изложеи тражи за ту исту групу кроз свих осам разреда цпгдо 24 часа педељно. Колико је опет то добит за наставу и по здравље ученичко, остављам господину Минисгру да судп о томе. Неће згорег бити да овом придиком и то поменем, како су и уџбеници за Математику веома колосални, управо несавладљивп. Тако на прилику сама Нданиметрија, која се предаје у IV разр. износи 29 штамп. табака, а рачуница 35 штамп. таб. Укупно уџбеници за Математику износе 136 штамп. табака, а по моме преддогу не би бпло више од 46 штамп. табака. Ко више полаже на величину табака п на продајну цену него вредност књиге, томе ће јако жао бити што се дира у то тугаљиво пптање. Али мени је више стало до поправке очигледнпх махна у нашој шкодској књнжевности, него шта ће се коме допасти илп не допасти. То је управо главно што сам опазио па матемагичкој групи. Ну исто тако важна је и група Срискога језика. И при тој групи јако пада у очи

слабо знање матерњега језика, и то од почетка, још од првога па све горе на више до највишег разреда. А п оно мало што се зна из тог предмета, врло је неиоуздано. Ја не могу, протпв своје савестп, уписати то у грех немарности дотпчних наставника, који су и вредни и иодобни за свој посао; него одлучно држим да је ирави узрок томе немплом појаву тако звани концентрички метод предавања, који је веома неприлагодан за наше придике. За ученике почетнике, још неразвијене (од 10 год.) и довољно неспремне за стручно, научно учење свога језика, овај је метод са свим неразумљив и по томе неирактичан. Л.оши уџбеници по тој гранн наука такође су велика сметња напредној настави говорнога језика. Баш у интересу науке треба ту сметњу што пре укдонити. Посде тога, још се сдабије уче Природне науке. Нешто незгодни уџбеници, а много више недотуиавни расаоред природних наука на разреде, особпто Јестаственпце, сметају правилноме раду и бољем успеху. На сваки начин Јестаственицу, т. ј. Зоодогију, Ботанику и Минерадогију, треба свршити у нижој гимназији и предавати је оаисно (дескриптивно), а у вишој може се учити Анатомија и Физиологија животиња и биља. У осталом, све ово зависп од коначнога решења начеднога пптања о значају наших гимназија, а на име: хоће ли оне стадно остати у правцу реалном, по садашњем, или ће прихватиги други правац, класички, који је, за сад, напуштен. Честе промене иравца у нашим гимназијама и њиховога научног значаја, који се одређује наставним плановима и програмима, извор су и утока незнању пди подутанском знању, којв'се износи из гимназија. У интересу је, дакле, народнога образовања уопште и српске омдадине на по се да једном за свагда престане у гимназијп експериментовање с наставним пдановима и кокетеријско изненађивање новппама. Тако што значи играти се школе и аросвете. Нисам више вољан да морим г. Министра дугим изношењем махна садашње гимназијске наставе; и ово што сам довде у кратко навео, мисдим да ће бптп довољно да се г. Министар увери о правом стању нашега гимназијског учења, а с тим је и мој задатак као његовога изасданика свршен. Још остаје да известим г. Министра и о другим питањима, сем науке и учења, у смисду изданога ми Упутства. И тако прелазим на њих овим редом: 1. Уџбеници. Добар уџбеник вреди тодико кодико и добар заменик наставников ван шкоде. А ]јђав уџбеник, то је рђав помоћник наставнички који код куће поквари све што је ђак у шкоди