Prosvetni glasnik

КРАТКИ ПРЕГЛЕД МОДЕРНОГ СГАЊА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

117

— крећу периодички кроз магнетно ноље. (Овако се зове простор, у коме има магнетских дејстава, дакле првенствено околина магнетај. Под условом да је брзина обртања стална, ова Фарадијева машина јесте врло проста електрична машина, која је кадра да да сасвим сталну струју по правцу и по јачини, и то без употребе особитих комутатора за исправљање струја. Алн и поред ових добрих особина Фарадијева машина није нашла велике примене, због мале „електромоторне силе. м Међу тим она се може употребити за произвођење и врло јаких струја од малог «напона", као у неким применама електролитичним. Фаради виде затим, да је дејство индукције тим јаче, што је релативно кретање металног кола у магнетном пољу брже, а тако исто и кад близу металног кола има магнетног метала — гвожђа. Најпосле Фаради нађе, да земља има улогу магнета и у ових огледима; то јест при обртању једног квадратног металног кола Фаради је нашао, да се у ономе јављају индуковане и то периодичне струје. На тај начин Фаради је конструисао први најпростији »алтернатор." Тако се зову електричне машине, којима се добивају наизменичне струје, алтернативне струје. Ово су струје, чији се правац и јачина измењују периодички. После Фарадија усавршавање електричних машина није се зауставило ни у наше дане. Витстон је први заменио челичне магнете магнето-електричних машина електромагнетима. У овим последњим магнетизам је најпре произвођен помоћу струја добивених из једног помоћног извора — једне засебне машине са челичним магнетима; дакле је био потребан најмање један пар машина. Брет је својим предлогом, да се у електромагнетима машина употреби струја добивена самом машином — први увео принцип Ђ агутоенсцитацијв а . Алије Вернер Сименс први описао једну такву машину, па ју је назвао » динамо-електрична. машина јер вели, у њој се производи електрична струја применом механичког рада*). У ствари и у осталим цдинамо - машинама" — тако се зову сада све машине за добивање индукованих струја примењених у индустрији *) 8. Тћотрзоп. Масћтез (1упато-е1ес1п^ие8.

— за произвођење струја потребно је утрошити механичког рада. Али је динамо-машинама, које саме себе на рад изазивљу — ако се смемо послужити тим изразом — потребно саонштити и онај део механичког рада, који у облику електричне струје служи за намагнетисавање језгра његових електромагнета; док машинама, за чију је ексцитацију потребна помоћна машина, онај део механичког рада, који је потребан за одржавање струје у електромагнетима главне машине саопштава се машини номоћници. У првим машинама, које даваху непрекидну струју, периодичке варијације јачине тих струја беху врло осетне и при једнаком обртању машина. За примене електрике у лампама и моторима ово је од врло штетног утицаја. Ламне сијалице не трпе варирање електричног напона преко 2—3 процента. У противном случају оне раде у неекономичним приликама и брзо се кваре. Електромотори захтевају такође правилну радњу, потреси их расклиматају. С тога примена електричне енергије није ни могла напредовати. Игалијански ирофесор Пачиноти црви је проналаском свог „попречног електромагнета" доскочио поменутом недостатку. У урезе изупченог гвоздепог прстена намотао је Пачинота 16 канура осамљене металне жице и повезао их једну за другом. Прстен се могао обртати у магнетном пољу двају електромагнета. Ако се на ма коме месту овога „намотања" пусти електрична струја, ова ће се поделити у њему у два дела, и може се испуститп на другом ком месту. У тим канурама присиљеним обртањем прстена могу се и индуковати електричне струје и прибрати на специјалном делу справе, званом колектор. Сумарно дејство ових канура могло је дати индуковану струју од, практички узев, сталне јачине. Али је Пачинотијев рад остао заборављен у ииоуо 01теп!о а његову машину нопаде лабораториска прашина. И требало је да се нађе предузимљиви и оштроумни столар Грам, да поново пронађе „прстенасто наоружање" са сличним намотањем и колектором. Овај проналазак не само што је дао нови мах за конструкцију и усавршење динамо-машина, него уцраво од тада и датира примена електрике у индустрији у већим размерама. Повећан је број полова и електрич-