Prosvetni glasnik

126

НАУКА И ИАСТАВА

Вратила електромотора спојена су директно или иосредно помоћу изупчених гочкова или ланаца са осовином електрич. кола, које су такође чврсто везане са точковима. Ови се дакле обрћу са обртањем мотора, а њихов прилоуб (адхезија) уз шине чини, те кола пду, као што се то обично вели, те се точкови намотавају на пшне, рекао би геометар. Према начину како електромотор добива потребну струју, електрична вуча дели се у два система. У првоме кола собом носе изворе електр. енергије. Тако у Хајлмановој локомотиви имамо читав.у електрану ; то јест парни казан и парну машину, динамо-машину гзнератор и на неколиким или свима колима у возу електромоторе; а у вучи са акумулаторима имамо електр. енергију акумуловану у облику хемиске енергије; па се она отуд шаље у облику електр. енергије — струје — директно у електромоторе. У другом систему струје се производе на једном или на више сталних места, на пример у електрани, која служи и за произвођење електр. струја потребних за осветљење, па се отуд струја одашиље у електромоторе средством електричке канализације. Овај систем имамо ми у Београду. Спровођење струје из електрана у електромоторе трамваја или је надземни или подземни. У првом струја долази једним спроводником на нивоу нута или изнад кола угврђеном на носачима, а враћа се кроз шине и земљу или кроз још један метални спроводник просто метнут у земљу. Овај систем заступљен је у Милану. Тврди се да он тамо ни мало не мета телсФонским комуникацпјама, ма да су телефонске линије просте, то јест са повратком кроз земљу, и да су намештене паралелно линији трамваја дуж неколико стотина метара. Спроводник изнад кола илије једна непотпуна, цев, у којој клизн један метални чунак, који везује спроводник са електромотором (МогШпд-Шп1егћгић1 п Уеуеу-Моп1теих), пли се по спроводнику одоздо котрља „тролеј" насађен на једну металну цев, која општи са електромотором, или најпосле место тролеја има једно метално седланце које клизи испод спроводника. Ваздушни спроводници руже варош. С тога су употребљени спроводници на изолаторимау подземним галеријама испод пута.

Један такав систем добро ради у Пешти. Али блато и киша чине сметње. Поред тога систем је много скупљи од првих. И систем вуче са акумулаторима скуп је; али он не само да осигурава потпуну независност кола, него због пуњења акумулатора под сталним режимом, машине спрово^нице могу да раде у бољим економским приликама. Али акумулатори, будући врло тешки, дају велики »мртви терет" на трошак електр. енергије. С тога се овај систем може употребити само тамо, где нема стрмени, па и ту ваља рачунати тоталног сачиниоца корисног претварања енергије тоталнп принос — текоко 50°/ о . Ну и кад би преполовили овај број, опет су трошкови експлоатације вуче помоћу акумулатора мањи од оних код вуче с коњима, већи од оних код електр. вуче еа канализацијом у сваком случају. Према вучи с парним локомотивама електр. трамвај има ове одлике: овај не даје ни дима ни шљаке ни ларме, мање квари пут, не троши више горива, нити има оних непријатних потреса, које нарочито познају они што су се возили локомотивом брзих возова. Опшге одлике електр. вуче ове су: благодарећи начину трансмисије — кола електрична самокретна су; то јеет све њихне осовине цримају на се један део моторне снаге и преносеову на точкове. Очевидно је с тога приљуб ових уз шине већи, а са овим расте и нормална брзина, савлађују се веће стрмени, које не би било могуће узићи коњским трамвајем; брже се врши полазак и устављање кола и извртање правца кретања. Тако је при узбрдици од 10°/ о извртањем правца струје у електромотору могуће зауставнти кола на путу од половине колске дужине. Ово умањава број несрећних случајева, који често падају на трошак експлоатације М. А што је већа нормална брзина тим је већа и економија; јер са брзином расте број пређених километара са истим персоналом и истим бројем кола. Економија електричне вуче потиче још и из особина електромотора. Прво, кретни спрег електромотора највећи је у почетку кретања, дакле баш онда, кад је то потребно. Тај спрег опада са растењем брзине, а са њим опада и утрошена енергија. 1). Оегагс!, ГЕ1ес{псПб II.