Prosvetni glasnik

528

Ш-И.10Г ИСТОРИ.ЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

говора. Цар је изабрао најинтимнији и најповерљивијн начин да се изрази, „желећи да резултат овога говора, било како му драго, треба да остане, као што и јесте у ствари, тајна између два владаоца." Док је цар Никола, као што смо видели, непрестано тврдио да је пад турске царевине неизбежан, Неселроде каже да он не прети непосредно. Сајмур испрати својој вдади овај меморандум, који назва значајним документом целога царског кабинета, с примедбом да му изгледа изван сваке сумње да постоји позитиван споразум између Русије и Аустрије. Преписка о овоме питању продужи се и даље, кад на место Џон Руседа ступи лорд Кдарендон; али од свега тога не би ништа. Ухвативши се за реч Неселрода, да турској царевини не прети скора пропаст, Кдарендон писаше 5. априла 1853. год. енглеском посланику на руском двору: ,Влада Њеног Величанства приметила је са задовољством, да цар сматра пад Турске за неизвесну и далеку евентуалност, и да не може наступити никаква катастроФа која би тај пад ускорида" 1 ) Овнм су уједно свршени сви интересантни преговори цара Николе с Енглеском о деоби Турске, који су, као и сви ранији планови, остали само речи а не посташе и дело. У осталом ово није први пут да је цар Никола с енглеском владом водио оваке разговоре. При једној посети у Петрограду говорио је он с вођима торијевским: херцегом Велинктоном, лордом Абердином, сер Робертом, Пилом, о Извесној потреби споразума између Енглеске и Русије односно Турске. Још тада је рекао цар, да Турска живи у последвим данима и да ће он морати једнога дана кренути војску. Аустрија биморала то исто чинити. Он се бојаше само Француске, која би могла послати експедицију на Крит и Смирну, те би с тога Енглеска морала скупити сву своју поморску силу. Свакојако јемогућно да је цар Никола и 12 година доцније (1853), прилпком својих преговора с Енглеском, рачунао још и на дејство својпх ранијих преговора о томе питању. Да ли ее енглеска влада сад плашила тога услед измењених нрилика у Француској? Можда се Енглеска бојала да цар Наполеон III. не настави по Енглеску кобну политику Наполеона I. Свакојако је врло карактеристично, што је енглеска влада све руске предлоге у тајности држала, како оне од 1840. год. тако и ове од 1853. год., и тек доцније их предала јавности, кад је Русија почела сумњичити њену политику. Кад су Ак1епв1иске гиг опеп4. Рга^е.

ове преписке објављене, произвеле су велико узбуђење у целој Европи. Први поглед на историју ових планова за деобу турске царевине увериће свакога, да је Русија у свима тим плановима била сталан члан и покретач свију њих. Остале силе мењале су се, јер је она од њих узимала увек ону која би јој највише могла помоћи у извршењу тих планова. Па како су ови планови, као што смо видели, разним стицајем прилика били увек осујећени, то њихово остварење чека на скору будућност. Русија ће опет, нема сумње, имати главну реч, а нама Србима биће дужност да дотде задобнјемо њено поверење, како нас она не би од себе отуђила и тиме наше национално јединство спречила. Ваљево, јула 1895. год.

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО Д-р јк. смус Ј^ерензен ПРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ ДРУГИ ДЕО : ПЕСМЕ КРАТКОГА РАЗМЕРА, ОСОБИТО ОНЕ У МИЛУТИНОВИЂЕВОЈ И ВУКОВОЈ ЗБИРЦИ, У СВЕЗИ СА РАЗВИЈАЊЕМ СРПСКЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ. А. У В 0 Д (Наставак). III. II када не бисмо имали никакве полазне тачке, да на основу песама код Вука, управо Вељковића, од г. 1761, које већ н по облику и садржинп готове сретамо, конструишемо на сличан начин процес развијања тих песама 1 ), то би према горњем ресултату био сасвим онравдан аналоган закључак, да су и ове песме продукат дугог и компликованогаразвијања, и да је овај облик, у којем су сада, само известан стадиум — рецимо врхунац — тога развијања. Питање је само, колико дуго времена стоје на томе ступњу развитка до времена када су забележене; које време да одредимо за пређашња стадија развијања, и како су онда могле те песме изгледати? Да ли је процес развијања завршен био у епоси када су забележене, или је може бити завршен неколико векова пре ове епохе? Када је и где је почело ово развијање. Ј ) У идућем одељку видећемо, да и овде та могућност није искључена.