Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

529

Ми смо се већ упознали са једном врстом иојесије, чији се живот одиграо од при.шке између 1400. и 1700. године. Клице те појесије наћи ћемо у историјском животу српскога народа; она га прати у свима променама историјског му живота и судбине му. Па и појесија краћега размера потиче — бар тако изгледа — из тога историјскога живота, и она ирича, и ако делимпце о истим догађајима и историјским личностима. Да ли су се обе те врсте свака за себе развијале, па једна поред друге корачале; да ли се процес развијања код појесије краћега размера извршио у истим вековима (од XIV или XV века) када и код појесије дугога размера? То би могућно било само на геограФскн одељеном земљишту, као што су од прилике својим путем ишле песме на северу Хрватске. Па збиља и усвојило се одељено земљиште за ове две врсте песама, пошто се појесија дугога размера прикучила западу, а појесија краћега размера истоку. Напред смо већ видели, да песме дугога размера припадају српском племену, шта више трагове њене налазимо на нстоку, онде, где је, као што се мисли, у оно време цветала појесија краћега размера. А да ли могу две, Формално сасвим различите, врсте појесије постојати и развијати се на једном месту у исто време, једна поред друге, обрађујући исти материјал ? Ту незгоду морали су онп научници опазити, који конструисаше с једне стране српску а с друге хрватску нар. појесију, односно источну и западну групу. А зар није већ и у напред ближе истини, ако се усвоји, да је једна врста заменила другу, т. ј. када је старија појесија дугога размера изумрла, развила се појесија краћега размера, да у XVIII и XIX веку одигра ону улогу, коју је прва играла У XVI и XVII веку ? Па шта је стојало на путу да се овај прост закључак не искаже, него се само, колико ја знам, напоменуло то једва у облику плашљиве претпоставке 1 )? Зашто као аксиом важи да песме у десетерцу — т. ј. у данашњем облику —премашају 1700. г. па чак и 1600., и то у толикој мери, да људи, као: Јагић' 2 ), Новаковић, Пипин напомињу, да је ова Ј ) Свакако да није лако рећи, какво мишљење о овом питању влада у научничком свету, пошто сваки појединац може сам своје мишљење да има, а да га дитерарно не искаже, нити да га даље изводи. Ако је гдегод то и учињено, то онет није доста јасно ни консеквентно. То важи н. ир. за расправљање Павићево у 47 Ка(1-у на стр. 93.—128. у 1Ме з1аге ћгуаЈзке нагоЉге рјевше. 2 ) Ја ипак не могу да се сдожим са уваженим научником, чији ми је суд први при овом истраживању, када се ов у Арх. XV на стр. 7. због тогараспраиљања о постајању појесије дугога размера нозива на »анадогије у историјском животу српске народне еиике." Ове могу само онда као оправ-

појесија већ постојала у XV и XVI веку, ако не још раније, и то тако олако, као да се то само по себи разуме ? Узрок томе морамо тражити у историји објављпвања народних песама. Од времена када су у већем броју у десетерцу издане (1814) иа до времена када је више песама објављено из јужно-далматпнских рукописа (1870), протекло је нреко 50 година. За то време ништа нпје дало повода, да би ко могао посумњати у старост неке врсте појесије, чије историјске претпоставке доииру до XIV века. Док год се ништа није знало за дужи метрум, наравно да нико нпје ни могао доћи на ту мисао, да су српске нар. песме за време свога пет-вековнога жпвота могле и свој облик мењати 1 ). Када су Миклопшћ и Богишпћ издали песме дугога размера, не беху оне, како пзгледа, примљене општом радошћу, него беху обележене као иеки непрпјатан појав, те се томе осећају подадоше и сами заслужни издавачи. С том појесијом ваљало се некако нагодити, алп тако, да се досадашње представе о нар. појесији не руже, место да су те песме поздрављене биле као ваљано средство, помоћу кога ће се развијање срп. јуначке песме расветлити. У првом делу ове расправе споменусмо више пута, како се на много места подудара садржина Богшпићевнх песама са песмама у Вуковој збирци (управо у Милутпновићевој н Петрановпћевој) 1 ). Не имајући већ у напред каквога суда о старости песама у десетерцу, да бисмо на основу тога закључка приступали поједином истраживању, ми смо у току ове расправе на сваком месту, прпнуђени јаким разлозима, дошли до тога ресултата, да песме код Богишића нредстављају старији, а песме код Вука млађи степен развијања. дане чињенице постојати, ако се утврде појединим истражпвањима тако, да могу важити као неки аксиоми. Ја сам већ унапред добио утисак, као да овде фактично ништа стадно не ностоји, те сам стога без икакве већ унапред замишљене претпоставке иристунио встраживању. У осталом ја сам хтео да изведем, како се то могдо десити. Иође ли другом којем испитивачу за руком, да. утврди други продес развијања, то зацело нећу остати и даље при своме мишљењу. То исто важи и за даље мо.је истраживање. Ј ) Овде се нећемо толико далеко упуштати да расправљамо, кодико је донринела сличност у језику и метруму Вукових песама са Гринебершким рукописом, да се поверује још у већу старост српских народних песама. У осталом и на другим нољима има сличних научничких празноверица. '*) Препоручили бисмо да се прегледно сдоже ове песме: Песма 1.у Арх. III иВук 91., Бог. 5. и Вук 64. Бог. 7. (одаосно 86, 87 у десетерцу) и Вук 62. (Милут. 37.), Бог. 40. и Вук 44, Бог. 41. и40. и Вук 100, Бог. 44 и Вук 48 (Милад. 159), Бог. 45 и Вук 97 (Милут. 7. Милад. 192), Бог. 46. и Вук 52.,Бог. 56. и Вук 30. (Петран. 16), Бог. 76. и Вук 37. (Милут. 123) а пре свега велика песма о боју на Косову код Бог. бр. 1 и иоједине песме и Фрагменти код Вука (Петран. 26. Качан. 177.).