Prosvetni glasnik

ДОБА ЉУДЕВИТА ШТУРА

665

Ту се Калинчак осећао миран и задовољан радећи у корист свога народа, оснивајући друштва с том задаћом и помажући Штуру у његовим пословима. Тада је развио ијачу књижевну радњу, норед живог суделовања при реФормама у корист народа а особито школе и цркве. Одатле Је после дванаест година кренут и почео се селити, па је и службу изгубио са своје властите крнвице — отворена родољубља, које му је налагало да се заузме за судбину понемчене Шлезије, што је и чинио путујући тога ради у Немачкој. Калинчак је умјјо 1871., а на сам дан смрти изишла је збирка његових приповедака. Књижевна историја словачка помиње Калинчека као знатнијег радника књижевног. Његово је пол^е приповетка. Он није први по времену приповедач словачки. Пре њега је било више њих, па је и Хурбан, као што је познато, радио поред осталог и на тој грани лепе књижевности. Али је Калинчак први коме је у књижевном раду приповетка главно обележје. Он је своје приче штампао по ондашњим листовима и алманасима — понајвише Штуровим издањима, те је тако одмах, сувремено, утицао на публику. Приповетке су његове већином историјске, махом из историје словачке и угарске. Али семашао, очевидно под утицајем општег одушевљења свог доба, и српоке народне поезије и за предмете из живота српског, па је пробао и сувремене догађаје у свом народу да обради у облику приповедака. Од ових му је радова врло позната »Рестаурација, слике из недавних часова <( , где износи агитаторске прилике којима је био очевидац. Најдраматичнија му је приповетка »Братова рука«, штампана 1846. Предмет је узет из доба које је наступило одмах по угушеној побуни Текелијиној у Угарској. Крвави суд у Мункачу, где председава Разданић, најсилнији и најбогатији племић мађарски, судећи осталим завереницима, суди и старцу од осамдеоет и више година, глави породице Баданске. Шест је синова старчевих погинуло у том покрету, за који ће сад, невин, да плати главом и старац, кога брани његов унук, 11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1895. г.

младић од двадесет и четири године. Старац се на суду држи достојанствено и презирући судије губи главу од крвава џелатова палоша. Унук се заклиње, љубећи одсечену главу, да ће осветити деду, одлази у гору, где га чекају остали од племена Баданског, и утврђују освету коју ће руководити млади унук старчев, Никола. Разданићу је крваво суђење донело још више имања; њега неки и воли, али га се сви боје. Он живи на своме великом имању у Разденцима, где му зловољу разгања јединица лепа Јана, девојка благе и добре душе, коју запроси скорашњи сусед њихов племнћ Лескар. 0 Лескару знају само да је од некуд дошао пре три године, да се ту окућио, да је богат и озбиљан човек од непуних тридесет година. Јана и Лескар, по венчању, живе у самоћи срећни и задовољни и добију синчића. Једног дана долазе Лескару неки многи гости племићи, коЈе Јана весело дочекује и с којима после неколико дана полази на кратак иут и Лескар. Мало после гине од »Баданског суда" — страшних хајдука — стари Разданић. Туга буде и прође у дому Лескареву, кад после неког времена ухвате исти хајдуци и сина Разденићева, који се криво заклео у мункачком суду, те му одсеку руку којом се клео. Тиме је »Бадански суд« завршио своје, и он се разилази. Кад несрећни младић дође својој сестри Ј&ни доцније у походе, наиђе у тајној скрињи Лескаревој своју руку с прстеном — Лескар је Никола, унук старог Баданског.' Он је свом освегом и руководио. У живој драматичној сцени Никола убија, пун љубави према њој, Јану, па и сам, паднувши у руке власти, гине на губилишту. Исту је популарност стекла и друга Калинчакова прича „Српкиња", и ако је знатно слабија од »Братове руке.« „Српкиња" је штампана 1848.,и описује догађаје из живота орпског под Турцима. ДогађаЈ бива на Руднику у Србији, и износи два брата, која се бију о једну девојку, те старији гине, а млађи се, под очевим проклетством, турчи и временом постаје иаша, па напада на српски манастир и на чету хајдучку, где и сам гине, чувши да га је девојка љубила . . . Проста својом основом та се приповетка не одликује — разуме се — ни бољим по86