Prosvetni glasnik

ских интерната" потпуно је нејасно. „Црква помаже школи својим бдагословом или утицајем на ђачке ку&е".... „Школа је грађа(1), а наставници зидари чврсге државне зграде...." У глави трећој говори се о , школском утицају на ђачко тело" и то: посредном, неиосредном, о „утицају на дечји мозак н жпвце", на „ђачка чула", крвоток, кпчму, па уметнуто о „утпцају ручнога рада на школски рсд, и, најпосле, говорп се о „ђачкпм болестима." Као што се видп, потпуно наука о физичком васпитању. 0 правој дисциилини ни иомена. И овде има грешака и нејасности. „Ђаци већином пате од иовреда у мозгу;" (место поремећаја); „мождана п живчана несвестица" (а не знам каке друге и пма); „кривобокост" је и нетачно п апсурдно. „Чистоћа спречава болести п неред и \ Говори и о лепоти учионица, о оправљању намештаја. о чистоти и „крмачама" на пропису, о чистоти цртежа, разреднога каталога, о беспорочности наставниковој, о примеру његову, о нарочитој потреби чистоте у женским школама и т. д. и то му све иде у „школски утицај на ђачко тело!... Сад се наводе цитати из појединих расписа минпстарских о подизању школских зграда у нас. Ево шта вели писац за што ваља неговати чуло вида. „Орган впда је потребан не само у школи него и у грађанском животу." А за сва чула вели: „Од стања чулнпх органа зависп ђачка пажња и разреднп ред." Код чула кушања вели одмах у почетку: „ И грло и зуби треба да су предмет наставникове пажње." Изгледа, да су и грло и зуби чула, а да су баш они чуло кушања. Код ђачких болестп највише говори о „тајном греху", а то је могао и да изостави, барем за основне школе. Четврта глава говори о „ школском утицају на ђачку иажну ." У првој реченици овде вели се: „Пажња је најважнпје иитање (место услов или погодба) у школском васпитању и настави." Ипак је ово понајважнији одељак, разређен опширно и доста добро, и ако опет с многим нетачностима и непотпуностима. У глави петој говори се о „ сиољашњим иогодбама за ред у разреду", и то: о почетку предавања, о одморцима, о свршетку предавања, о реду на часовима појединих предмета. У свему се просто описује оно што се и како се данас већ ради у школама. Само куди, што „ у неким школама сеоским нема ни звона ни звониета", те тамо мора редар, но наредби учитељевој, усмено да позива ђаке да у учионицу уђу. .Још вели: „Црекомерна сасредсређеност само на нредмету предавања јесте крајност, која често учитеља омета у васпитном раду." А. овим је хтео да каже, да учитељ не сме наставиросвктна гдасиив 1806. г.

ном садржином да се занесе толико, да не види шта деца раде. У главп шестој говори се о „оиштим средствима гиколске дисциилине": „пример и лпчне наставникове особине, аукторитет, љубав, настава, занимање", и у глави седмој о „иосебним средствима школске дисциалине": надзор, „цензор" п редар, заповест, забрана, молба п савет, ппсмена п усмена правила; казне (појам, цпљ, подела правила за кажњавање и преглед казнп); награде (опет појам, циљ средства за испитивања колпко су ђаци васпитанп : шетње и екскурзије, школски празницн и забаве п школски одмор." И ова „средства за испитивање колико су ђаци васпитани одоше у „посебна средства школске дисциплине"! Напослетку долази „Додатак. „ Наиомене о администрацији основне школе ," којп не би био на одмет учитеЉима да га прочитају, јер се у ручним књигама школским обично мало говори о овоме. Ето, то је садржина ове књиге. Поред грешака језичних у досадашњнм цитатима да наведем још п ове: ....деца.... они се морају ослонити", и т. д. (стр. 12); „спојени у духу, место с духом; „сретаЈући", место срећући; ; ,Васпитач не треба ни тада да одобрава лаж, кад је вешто смишљена, јер што васпптаник вештије лаже, толико треба даје јачинадзор." Ово „јер" немаместа овде. „Кад погледамо на оитимистичку слику школскога живота", онда ћемо видети, како школско васпитање има и своје добре стране." „Посећује", место походп; „чињеница", место чинилац; „нај јаче" и ; ,не заклоњен, „не кажњен" (одвојено); „псцрпљени"; „уколико — утолико" (уједно); „воле" место воли; „да један донесе комад меса, сланине или иастрме; други — пасуљ, сочиво, грашак, купус, со, лука и т. д." место пасуља, сочнва, грашка, купуса итд. „Сваке године.... треба школску зграду понравити, кречити и чистити", место окречити п очистпти, или све троје у трајном облику: иоправљатп, кречити и т. д. „Скамлије", место клупе или скамије. Место „бадрим" боље је будним оком. „Ко није очешљан, нека Се кратко шиша", (место: ко не може да се чешља, нек се кратко ошиша). ,,И сиротиња не мора доириносити нечистоКу," „На укусу", место по укусу. „ Заиодозреног ученика"... „АФекта, кога Прајер назпва"... „Али међу утисцима. и знањима, којм су интереснм н који су преко потребни...." „Омета", место омеће. „Свака наставни1 кова грешка на ђаке...." место према ђацпма. „И зказује", „изчезава"; „а немпрне ђаке поредупре: ђује"; „које пх очекују од доба зрелости" (место у доба); „задовољство и својина којм га могу навући или су га већ навукли", и тако даље.