Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛ.АВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

У остадом, ни мало не тајим да има ствари, које би веома корисне биле онима, који нису били срећни да уче учитељску школу, или су је одавно свршили па се занемарили. Али тако исто смем поуздано да тврдпм, да онп, који су учили Педагогију, Дидактику и Методику у ма којему бољему заводу за учитељску спрему, неће у књизи г. Стојановића наћи нпигга нп ново нп више но што су у школп учпли. Само им извесни изрази и овако разумевање „школске дисцишшне" могу нанети забуну. Још мање књига г. Стојановића може пмати права да постане ручна књига за ђаке учитељских школа, и ако се у овоме данас осећа великп недостатак. Држећи, да књига, која тражп санкцију с највишега просветнога места, ваља да има много мање мана, и да је израђена много марљивије, с обзпром на иаше прилике и потребе, меније жао, што, према овоме, не могу дати мишљење, да Главни Просветни Савет може препоручити господину министру ову књигу г. Јос. Стојановпћа. 7. маја 1895. год. Београд. Глапном Просветном Савету понизни Јов. Миодраговик с. Р. проф. Учит. Школе РеФерат г. Максимовпћа гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет поверио мп је дело г. ЈосиФа Стојаповића „Методика школске дисциптгине" на преглед п оцену. Захваљујући му се на указаној ми части, у исто га време молим, да ме извпни, што сам се са подношењем реФерата оволико задоцнио. Узрок су моји приватии послови. 0 самом педагошком саставу г. Стојановића имам да кажем ово што пде. Одмах ћу рећи, онако у оиште, да у „Методици школске дисциплине" има довољно грађе, али да је та грађа, на жалост, још сувише сирова, неизрађена. 0 коквој системи ни помена нема! Дело је скроз несистематскп израђено. Сам наслов не стоји ни у каквој сагласности са садржином. Наслов је „Методика школске дисциплине", а садржина обухвата не само методе , него н циљеве и средства школске днсииплнне. Поред те главне мане има у делу још доста погрешака, непотпуностп и нејасности, које ће одмах показати. Г. ппсацје поделио цело дело на увод, 7 глава и додатак. У уводу говори прво „о васпитној по-

треби и човечјој подобности за васпитање." Еад би био нотпун, овај би одељак бпо добар, али овако сумњам, да је човечја подобност за васиитање доказана свега овим двема реченпцама: „Човек се лако потчињава васпитнпм утицајима. Сви предмети, који се око човека налазе, утичу иа његово тело и душу." Овај је одељак, дакле, непотпун. Даље се говори у уводу „о одредби и циљу васпитања." Г. пишчева деФиниција васпнтања овде гласи: „Васпитање је свесни, намерни и системски друштвени рад, којим се у дечјем животу стварају најподесније погодбе за правилан развитак духа и тела." Можда би ова деФиниција била и добра, кад би нам нисац објаснио, шта подразумева под друштвеним радом, али је овако, у пајмању руку, нејаспа, чега код деФиниције не сме бпти. Васпитна је сврха, по г. Стојановићу, да васпитаник буде „здрав, образован и моралан." Ова је сврха непотпуна, јер је изостављен религијски моменат. За чудо ми је, да је баш г. Стојановић, као богослов, могао учинпти овакву погрешку. У последњем се одељку увода говори о „васпитној подели иваспитним установама." Пре свега, мислим да је правилније рећи подела васпитања него васпитна подела. Ако пак г. писац мисли да је то свеједно, онда сам слободан упутити га на ове изразе: подела наука и научна подела, који очевидно не значе једно и исто. Али то је, будући наслов, споредна ствар ; главно је садржина. Па да видимо, каква је садржина овог одељка. Целокупно васпитање поделио је г. писац на трп дела: а) на васпитање тела, б) на васнитање духа и в) на наставу. Непојамно ми је, на основу чега дели г. писац наставу од васпитања духа! Желео бих знати, шта се наставом васпитава, ако не дух! По свој прилици, г. Стојановић, држећи се немачке поделе на РДе§е, 2исМ и Ш1;егпсћ1, нпје могао наћи згодне српске речи за 2исМ, па је неспретно употребно пзраз „васпитање духа." Ова је подела, дакле, иогрешна. Исте је среће бпо г. нисац и са обележавањем задатака појединих одељака. Тако, деФНИицпја телесног васпитања гласи: „њиме се помаже не само развитак тела него и духа", — и то је све. Еод васиитања духа пак стоји, да оно вежба и тело и дух. И једном идругом је, дакле, задатак, да вежбају и дух и тело. Па онда, какваје разлика међу њима? — Дефиниција наставе, код иисца, гласи: „њоме се спстемски допуњује и објашњава лични опит васпитаников и тако спрема за схватање знања." Признајем, да ову деФиницију не разумем потпуно, а то по свој прплпци долази отуда, што не знам, шта писац замишља под изразом „лични опит васпитанпков." Али, рецимо, да