Prosvetni glasnik

0 НОСТАНКУ МИНЕРА.1А У ПРИРОДИ

318

водоници нграју исту улогу коју врже органске материје при сгварању минерала у термоминерадним водама — Р1ош1легез-а, Воигђоппе - 1ез-Вашв-а и др. На исти начин потврђује нам и постанак кадајних жица теорију, да су рудне жице исто тако продукат дубоких вода. Општи карактери станиФерних жица огдедају се у томе, што све гомиле, ма где се опе падазиде, састављеие су из многобројних жидица битно кварцевих. Посде кварца најобичиијп пратиоци калаја јесу минеради састављени из Фдуосидиката, кад и кад ФдуоФОСФата иди Фдуорида. Ту додази дискун, па затим апатит, Фдуорит, ФдуоФОСФат адуминијума, турмадин, који осем Флуора има и знатну кодичину борне киселине (до В - 74°/ 0 ), водфрам, магнезијум и најзад арсенопирит. Но осем ових на многим местима види се, да су СтаниФерне жице у интимној вези са каолином, као и елваном или мусковит-гранитом. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

РАЗВИТАК СРПСКЕ ГРАМАТ0КЕ У ОВОМ ВЕКУ ПОГЛАВИТО КАО УЏВЕНИКА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ *ЛИТЕРАРМИ ПРЕГ<ЛЕ4 ио Пипину-Спасовичу, Ст. Новакови+|у, Јов. Бошковићу, И. Срезневском, П. Кулановсном и др. НАПИСАО ДИМ. ј. јУ^ЊЛОЈЕВИЋ Век, који нам је на измаку, остаће увек знатан у потоњој историји развитка свију наука па и Филологије у опште, а Лингвистике на по се. Научне кдице, које су почеле прошлих векова на површину избијати и које су, местимице, врло споро напредовале, почеше се у свези са цедокупним покретом XVIII века у Европи јаче развијати, а у овоме XIX — веку развише се до тога ступња, да су донеде и још неирестано доносе златне плодове, који су, како изгледа, на вечита времена гарантовани против трулежн, па и сама сјајност њихова, чини нам се, неће никада потамнети. Имена велнких умних раденика, који су својнм необичним трудом и напорима ове научне зачетке „оживотворили" и поткрепили, да се са тодиком брзином и интензивношћу развију, с правом су записана златним словима у историји развитка оних наука, којима су они цео свој век посветили. За нас суиогдавито знатна имена оних научника, који су се проелавиди својим научнпчким радовима

и истраживањима на пољу Филологије, а особито чисте Лингвистике (у ужем смисду). Што је компаративна наука о језику добида у овоме веку велики нодет, има се највише захвадити дубоким научним радовима и умним напорима германских научника. Имена: Фр. Бопа, Фика, Венфеја, Грима, Шлајхера и др. увек ће се у нознијим вековима с хвадом и поштом помињати. Својим дугим филолошким и лингвистичким истраживањима они су успели да оживе негдашњи заједнпчки арајезик свихпдемена индоевропскога народнога стабла; они показаше везе које су негда везивале сва сродна племена тога стабда; обедоданише пут и начин, како су се те везе поступно кидале а у колнко и данас постоје, и на тај начии језику, који се до њнхових радова сматрао само као средетво при обрађивању других наука, старога времена и живота, ударише научне темеље. У својим научним истраживањима узеше дакле сам језик оштрије па око, почеше га, тако рећи, анатомски секцирати и нроналазити сталне законе, који у њему вдадају. Њихови ученици и посдедовачи продужише радове својих учитеља у истом правцу, те тако на постављеном темељу подигоше у овоме веку ведцчанствену и чврсту зграду: науку о језику. Данас се може с правом тврдити, да је лингвистичка наука својим развитком достигла све остале науке, које су кроз све минуле векове ма и површно и спорадично неговане. Тако је Дннгвистика стекда себи стадно, плодно земљиште, на коме ће моћи и даље напредовати и разгранавати се у разним правцима. Оно што су поменути германски испитачи језика учинили на пољу комиаративне науке о језику цедога индоевропскога стабда, то су исто многи словенски научници прихватили и наставили у ужем кругу, на пољу словенске филологије — „сдовенистике", а даље у најужем кругу своје народне гране и народнога језика на по се. Међу њима неки су стекди сдаву научника светскога гдаса, те ће им се имена увек наиоредо иомињати са именима Бопа, Грима, Шдајхера, Фика и т. д. Прихвативши метод испитивања и научне ресултате номенутих германских научника, а нешто и независно од њихових радова, словенски језичари и старинари у опште применише нови правац истраживања на своје словенско илеме а затим и на поједине му народне гране, и тако се старинарска и језичка испитивања разгранаше до најмањих ситница у кругу свесловенске заједнице, а затим у обиму свога народнога живота и језика. Тако данас свака ма и најмања грана сдовен. племена има да изнесе на видик по неколнко чувених имена књнжевних радника на пољу Филодогије у опште и лингвистпке